Председник Матице српске проф. др Драган Станић отворио је данас на Новосадском сајму Међународни сајам књига и Међународну изложбу уметности „Арт експо“.
„Када говоримо о српској књизи, говоримо о књизи с богатом и моћном традицијом, а у тој историји и спој вербалности и ликовности, јесте доведен до убедљивих и високих естетских геометара. Све то постаје изузетно важно баш у овом времену у којем се све више намеће феномен електронске књиге, а пред нас се испоставља комуникационо, ментално, али и духовно једна сасвим нова ситуација”, рекао је проф. Станић.
Подсећајући на чињеницу да је Матица српска, која ове године обележава 200 година делања, једина међу словенским народима не само успела да истраје пуна два века него и да се развија тако да и данас делује веома младолико и динамично.
„Да ли имамо право на помисао да најстарија српска културна установа може трајати још два, па и три века? Уколико знамо да на тако нешто имамо право, онда знамо и то да судбина Матице српске и судбина српског народа зависе од тога колико успешно негујемо сопствени језик и културу, какве књиге и слике стварамо, те колико успешно у свему томе умемо да мислимо, да доживљавамо и о свему томе разговарамо”, рекао је проф. Станић.
Директор Новосадског сајма Срећковић рекао је да ове године на манифестацијама учествује 200 излагача, 25 више него лане
Обраћајући се излагачима и посетиоцима, председница Скупштине града Новог Сада Дина Вучинић је навела да је књига одувек била један од најсигурнијих путева ка знању.
„Књиге носе безвремене поруке, оне су мостови међу генерацијама који нас подстичу да размишљамо, разумемо, мењамо свет око себе и препознамо вредности које обликују и људски карактер и живот. У времену у којем живимо, када се свет мења брже него икада, управо књига и образовање остају најчвршћи ослонац, који откључава ум, развија критичко мишљење и подстиче стваралаштво. Зато су сајмови, попут овог, изузетно важни. Они су место сусрета, аутора и читалаца, ученика и професора, издавача и свих оних који верују у снагу знања”, поручила је Дина Вучинић.
Реализацију Сајма књига и Међународне изложбе „Арт експо”, поред Града Новог Сада подржала је и Влада Војводине, а покрајинска секретарка за културу, образовање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић истакла је да су током низа претходних столећа до нас у форми књига стигла фундаментална знања из различитих научних области, историјски документи и литерална уметничка дела.
„За то време, књига је доживљавала успоне и падове, тренутке најдубљег поштовања, али и физичког уништавања, док није у нашем добу постала једно од незаобилазних масовних добара. Кроз сарадњу, ангажовање и иновативност организатора ове традиционалне сајамске приредбе и бројних установа културе града, покрајине и ширег региона, као и Покрајинског секретаријата, очувана је и унапређена мисија ове висококвалитетне садржајне културно-образовне и уметничке манифестације”, указала је Александра Ћирић Бошковић.
Принцезе на двору Петровића
У оквиру Међународне изложбе уметности „Арт експо”, посетиоци изложби на штандовима приватних галерија и атељеа могу да обиђу четири велике поставке „Уметничка колонија Бечеј: 1954–1998”, „Галерија на Штрафти: Млада новосадска сцена”, „New visions – Contemporary Art Expo”, „Ранко Радовић: Насељени цртеж – Прилози за биографију у 26 слика“. Такође, Удружење Црногораца Новог Сада уприличило је изложбу „Принцезе на двору Петровића”.
У оквиру отварања Сајма књига уручена је и награда „Лаза Костић” за најбољу књигу објављену између две сајамске едиције, и то Владану Бајчети за импресивну студију „Прољећа Владана Деснице” коју је објавила новосадска Академска књига.
Чланица жирија проф. др Исидора Бјелаковић истакла је да Бајчетина студија, која доноси исцрпан, темељно фундиран увид у Десничин живот на основну обимне, епистоларне и документарне оставштине, уз обиље непознатих или изнова интерпретираних података и чињеница, представља књигу „дубоке оданости великом писцу”.
„Истовремено, она је покушај одгонетања онога што Бајчета назива интригантним феноменом – да су поједини писци истог или нижег стваралачког ранга од Деснице завредели већу милост историје књижевности у односу на њега, као бољег, али из неког разлога мање срећног савременика”, истакла је проф. др Исидора Бјелаковић.
Ове су године сајамске награде добили и издавачка кућа „Партенон” за дело Михаила Лалића „Сјећање ми је” – рукопис необјављен за пишчева живота; затим Српска књижевна задруга за издавачки подухват – монографску публикацију „Историја српског народа у Југославији”, чији су аутори Станислав Сретеновић, Душан Фундић, Драган Бакић, Војислав Павловић, Александар Милановић, Слађана Јаћимовић и Игор Борозан, те чачанска „Пчелица” и њен аутор Угљеша Шајтинац за „Велику фантазбучну авантуру”, која је проглашена најбољом књигом у области књижевности за децу.