Dok posetioci razgledaju izložene eksponate, iza muzejskih kulisa krije se čitav svet koji javnost nikada ne vidi. U depou Gradskog muzeja Subotica spava 4.500 predmeta – od fosila mamuta do retkih ptičijih jaja i to samo sa Prirodnjačkog odeljenja. Ali zašto su zatvoreni za javnost?
Temperatura tačno 23 stepena. Vlažnost vazduha između 50 i 55 procenata. Jednom godišnje obavezna fumigacija protiv parazita. Ovo nisu uslovi za čuvanje dragocenog vina, već za hiljade muzejskih eksponata koje većina ljudi nikada neće videti.
„Gradski muzej Subotica ima više depoa, sa obzirom da imamo pet različitih odeljenja“, objašnjava Sladana Aleksić, biolog i kustos Gradskog muzeja Subotica. Prirodnjačko odeljenje koje vodi Aleksićeva čuva impresivnih 4.500 predmeta.
Kada se govori o dostupnosti ovih blaga, odgovor je jasan: „Naši predmeti koji se nalaze u depou nisu dostupni za javnost“, kaže Aleksićeva. Ali odmah dodaje: „Iako u mnogim drugim muzejima u svetu postoji čak i ta opcija otvorenog depoa, kod nas to trenutno nije slučaj, mada težimo ka tome, jer smatramo da i predmeti koji se nalaze u depou zaslužuju isto tako pažnju publike.“
Prirodnjačka zbirka podeljena je na više podzbirki. „Imamo paleontološku zbirku, minerološku zbirku, imamo podzbirku sisara, podzbirku ptica, imamo veliki herbarіjum, imamo insektarіjum“, nabraja Aleksić i dodaje: „Dosta predmeta nam dolazi povremeno iz raznih strana, a neke predmete mi otkupljujemo“, objašnjava Aleksićeva. „Na primer, u ovoj zbirci ptica imamo i zbirku jaja, veoma veliku. Tako da je to sve veoma zanimljivo.“
Među najimpresivnijim eksponatima koji trenutno „spavaju“ u depou nalazi se fosil mamutovog zuba. „Ovaj predmet je, zapravo, fosil mamutovog zuba. Dakle, on je veoma star, pošto je fosilizovan, naravno. Čuvamo ga u depou trenutno“, priča Aleksićeva.
Čuvanje ovakvog blaga zahteva preciznost. „Uslovi u depou su specifični i veoma je važna temperatura i vlažnost vazduha“, naglašava kustos. „Naš depo je u glavnom temperature do 23 stepena. Trudimo se da održimo na tom nivou i vlažnost vazduha je između 50 i 55 procenata. To je nešto što odgovara prirodnjačkim zbirkama.“
Osim kontrole klimatskih uslova, postoji i druga, nevidljiva pretnja. „Minimum jednom godišnje vršimo fumigaciju. To je proces pomoću koga uništavamo sve parazite koji bi napali našu zbirku“, objašnjava Aleksićeva važnost ovog procesa. „Sa obzirom na to da imamo dosta organskih predmeta, tačnije, svi su predmeti organskog porekla, veoma je važno da vodimo računa o tim detaljima“, kaže naša sagovornica.
Iznad depoa nalazi se stalna postavka prirodnjačkog odeljenja koja se naziva „Priroda i čovek“. „Ovo je jedna otvorena izložba koja stoji već duži vremenski period“, kaže Aleksićeva, ukazujući na kontrast između onoga što publika vidi i onoga što ostaje skriveno.
Pitanje koje se nameće jeste da li će se depoi ikada otvoriti za javnost. Aleksićeva je jasna u svojim namerama: muzej teži ka tome da jednog dana i njihova skrivena blaga vide svetlost dana, po ugledu na mnoge svetske muzeje koji su već uveli koncept otvorenog depoa. Do tada, 4.500 priča od fosilizovanih zuba mamuta do retkih primeraka iz insektarijuma čeka iza zatvorenih vrata, čuvano posvećenim rukama kustosa koji veruju da svaki od tih predmeta zaslužuje da bude viđen.
Tekst i foto: Sandra Iršević
Projekat „Blago depoa vojvođanskih muzeja” realizuje „Dnevnik Vojvodina pres”, a sufinansiran je iz budžeta Reoublike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.