SUBOTICA: Kad biste ugledali ova jaja na izložbi, ne biste poverovali da su prava. Mislili biste da je neko iz Sankt Peterburga doneo repliku Faberžeovog remek-dela. Vesna Rotar bi vam se tada samo diskretno nasmejala.
Subotičanka godinama pretvara guščija jaja u minijaturne dragulje rukom, bez posebnih mašina, sat po sat, sloj po sloj. Njena poslednja kolekcija krasila je Gradsku kuću u Subotici, jer njena ukrašena jaja i pripadaju jednom takvom prostoru, a sve je počelo od farme gusaka.
– Imala sam priliku da upoznam jednog gospodina koji se bavio perjem. U to vreme postojala je fabrika koja je pravila perjene stvari i oni su imali farmu gusaka – priča Vesna. – Jaja su u početku bila gotovo bezvredna. Davali su ih džabe, jer ih je bilo jako mnogo, i onda smo mi, žene koje nešto volimo da radimo, krenule u potragu za tim jajima.
Pre nego što se pomisli na četkice i zlatne niti, jaje mora da prođe kroz postupak koji manje podseća na umetnost, a više na laboratoriju.
– Buše se rupice gore i dole, i onda se izduvavaju, i tek onda se peru i iskuvavaju, da bi taj miris i sve to nestalo i da se iščisti sve iz njih, i tek onda se mogu koristiti u nekoj tehnici izrade – objašnjava Vesna.
Tek kad je ljuska čista, prazna i suva počinje pravi posao. Inspiracija za poslednju, najupečatljiviju tehniku stigla je od čoveka koji je živeo pre više od sto godina i radio za rusku carsku porodicu.
– Tehnika me je inspirisala kod čuvenog zlatara Faberžea, koji je pravio uskršnja jaja za carsku porodicu Romanovih, i naravno da su to plemeniti metali, dijamanti, rubini i zlato i sve ono što zlatari koriste u izradi nakita- kaže Vesna.
Ona, naravno, ne koristi dijamante. Koristi strpljenje, preciznost i sposobnost da postavi sebi pravo pitanje. Manje više sve tehnike su već poznate i nema ovakvih uskršnjih jaja, kaže autorka.
Iza svakog gotovog jajeta krije se i potraga za materijalima koja bi mnoge obeshrabrila. Ove godine, Vesna je napravila korak koji logično zaokružuje sve prethodne.
– Pošto sam bila na izložbi u našoj Gradskoj kući, koje je jedno carsko zdanje, došla sam na ideju da ih izložim, jer pripadaju jednom takvom prostoru – kaže Vesna Rotar.
I tako su guščija jaja s farme, ona ista koja su nekad davana džabe završila u dvorani u kojoj se nekad primala zvanična izaslanstva.
Faberžeova jaja i danas se čuvaju u carskim riznicama, a Vesnina krase njenu kuću i mnoge druge domove.
Dnevnik
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press DOO, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.