Спотови
Музички спотови у Тунису су другачији од оних у Америци. Спотови негују чежњиву осећајност. Ево једног призора. Младић и девојка роне једно другом у очи. Гледа их стари човек и сетно се осмехује:
– Ја сам прошао кроз то.
Девојчица их гледа радознало:
– То и мене очекује.
Младић и девојка се играју са децом. Заљубљени су део циклуса живота. Нису самоопседнути.
Закат
Кажу да се у време калифа Омара закат користио за поправљање птичјих гнезда.
Бардо
Али-бег је поклонио кућу у којој се налази музеј Бардо. Музеј се поноси римским мозаицима. На њима су лавови, леопарди, сипе са лемурским очима. Морски бикови и јелени са богињама јахачицама. Козорози и сатири са рибљим реповима. И Посејдон са клештима јастога уместо рогова. И Афродита у улози сатирице. И Диониз са турбаном. То су били највећи мозаици које сам видео.
Имао сам утисак да су узели све копнене животиње, додали им раздељене репове и преселили их међу рибе. Пред нама је била огромна синкретистичка трансформација. Фасцинантна инверзија.
– Хоћемо још дуго овде? – нестрпљиво је упитао водича човек из туристичке групе.
Сиди Бу Саид
Овде су свраћали познати људи од Ламартина, преко Флобера до Алистера Краулија. Видео сам огромне кавезе за птице. Ушли смо у вилу која је приватни музеј. Изграђена је у 18. веку. У 20. веку ју је реконструисао Таиб ел Анаби, син муфтије Мохамеда Анабија. Ту су поставили и неке лутке. Двојица укочених пушили су и бечили се један мимо другог. Исао сам кроз кухињу, библиотеку, врт, терасе, промаје. Овчје кожа на зиду изгледала је као облак. Мурански лустери су висили у чуду. Плаве мреже су покриле прозоре. Ако се не варам ту су се одржавале вечери суфијске поезије. Седео сам са сунцем у лице. Желео сам да останем и остарим. Полако сам сркао менту са семењем бундеве. После сам се попео на терасу. Гледао сам ван овог света. Шта сам видео?
Кубета. Керамику. Море.
Пут
Возач је показивао:
Пишеш! Пишеш ли о мени?
То ми је говорио знаковима.
Смејали смо се. Пошли смо на пут.
Према Југу је вода слана па је и кафа слана. Центар моћи је Тксунис, центар вере Керуан, центар новца Сфакс („добри трговци, јако шкрти људи”). Од Хамамета до Сфаа су маслине. Има седам милиона туриста и седамдесет милиона маслина. Ето. Сунце се каже Шемс. Месец – то знамо – Хамар.
Видео сам кафе Тарзан усред пустиње и Cafe des Dunes. У једном дану сам се посрао се два пута. Други пут у пристојном ресторану. Осетио сам се савршено. Као Тарзан и анђео. Стали смо у неком одморишту. Било је превруће. Мува ми је слетела на усну. Безбројне муве су слетале на хлеб.
Брда су била ружичаста. Камен је прелазио у песак. Земља је побелела. Маслине нестале. Туристи су купили нар.
Седео сам на точку. Мишићи су се тресли. Вилица цвокотала.
Владимир Пиштало