U svečanoj sali Matice srpske promovisana je intermedijalna monografska publikacija „Zaveti Matice srpske: Vodič kroz najstariju srpsku kulturnu ustanovu“ Ivana Negrišorca, što je književni pseudonim aktuelnog predsednika Matice prof. dr Dragana Stanića.
Sveobuhvatan je to bedeker kroz istoriju najstarijeg srpskog književnog, naučnog i kulturnog društva, od osnivanja u Pešti 1826 do današnjih dana. Istovremeno, ova knjiga nudi i nadahnute autorove esejističke opservacije i pesničke zapise, koje uokviruje obilje vizuelnog materijala.
„Poeta je prihvatio da bude čitaocima vodič kroz Maticu srpsku, i to preduzeo kao svoju dužnost i poslanje”, reči su recenzenta knjige akademika Jovana Delića. „Čast je biti vodič kroz Maticu srpsku, čast je biti pčela u matičinom roju i svojim zujem doprineti toj velikoj matičnoj radnoj pesmarici. Biti vodič kroz Maticu srpsku o njenom dvovekovnom jubileju, znači biti vodič kroz vreme, kroz dva stoleća najstarije srpske kulturne ustanove, što dalje znači biti vodič kroz dva veka srpske kulture i kulturne istorije”.
Generalni sekretar Matice srpske dr Milan Micić ukazao je na činjenicu da se Matica zasniv na velikim idejama negovanja srpskog identiteta na srpskom kulturnom prostoru, ali se takođe zasniva i na značajnom radu ljudi unutar Matice, matičara, posvećenika, koji su tim velikim idejama davali intenzit, boju, ukus, miris, stvarajući nešto što ostaje za pokolenja koja dolaze.
„Ivan Negrišorac, odnosno profesor Dragan Stanić, čovek koji je 30 godina u Matici srpskoj, i kao urednik Letopisa, i kao sekretar Matice, i sada kao njen predsednik, matičar je u pravom smislu te reči, koji je boraveći u Matici srpskoj i u njoj radeći upio sve ono što njena nataložena istorija znači, a to je istovremeno i nataložena srpska kultura”, naveo je Micić.
Po njegovim rečima, osnivanje Matice srpske pre dva veka predstavlja prekratnicu u srpskom identitetu, prekratnicu u srpskoj kulturi. „Ona je čedo srpskog građanstva u Ugarskoj, koje je u sebi harmonizovalo i Carstvo zemaljsko i Carstvo nebesko, odnosno spojilo i srpsko ime i prezime, tradiciju, kulturu, veru, jezik i pismo, sa srednjevropskim načinom života, mišljenja i poslovanja. I upravo to građanstvo je pokrenulo maticu na velikim idejama prosvetiteljstva, da samo znanjem, obrazovanjem, naukom i kulturom jedan narod može da napreduje, da samo na tim temeljima jedan mali narod može da opstane i da trasira sigurnu budućnost”, podsetio je Micić.
Po njegovim rečima, upravo na tom tragu Ivan Negrišovrac je napisao zavetnu knjigu, koja je istovremeno je čitanka, knjigu koja nigde ne žuri. „U ovoj knjizi saple u mreže vremena dva veka Matice srpski, ali tako da ova knjiga bude čitljiva, da bude poučna, da komunicira sa svim generacijama, pa tako i nestrpljivim čitavcima mlade generacije koji žive u ovom brzom vremenu.
Ova knjiga istovremeno može biti i svitac, jer svitac nosi svetlost i osvetljava daleko više nego što to u početku i na prvi pogled izgleda. Zato knjigu valja čitati, čitati je polako, čitati je sa raznih strana i videti, u stvari ,gde se Matica nalazila, koji su preseci njene istorije, koji su bile bolne tačke te istorije, gde su bila previranja unutar Matice, a to su bila i previranja unutar srpskog naroda. Jer Matica je uvek nosila sve belegije i sve nedoumice i sve upitanosti koje nosio i srpski narod”, naveo je Micić.
Kako je istakao samo autor, knjiga je koncipirana u tri nivoa: prvi su kulturno-istorijski eseji koje je pisao na temelju onoga što Matica srpska jeste; drugi su pesme koje je pre ravno deset godina objavio u knjizi „Matični mleč” i gde je u poetskom dijalogu sa ličnostima koje su gradile karakter Matice srpske; treći nivo je vizulni, kojim su zaokružena prva dva.
„Osnivači Matice zapisali su da ova ustanova teba da objavljuje srpske knjige i knjige koje svedočeo srpskoj kulturi, srp-skoj književnosti, jeziku, nauci, te da treba da obavlja tu svoju misiju sad i od sad bez prestanka za svagda. Mene je uvek uzbuđivala ta formula koja je gađala večnost postojanja ove ustanove. I to sam osećao od kada sam osetio prvi put duh ove ustanove: da je jedan od najvažnijih zaloga i zaveta koje su pred nama upravo to, da negojemo ovu ustanovu, da negojemo srpsku kulturu sa pomišlju na njeno postojanje do poslednjih vremena”, poručio Negrišorac.
Objavljivanje knjige „Zaveti Matice srpske: Vodič kroz najstariju srpsku kulturnu ustanovu“ pomogli su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Fondacija „Mile Dragić”.