БЕОГРАД: Писац Иван Токин изјавио је вечерас да су у новој збирци „Први излаз за Розарито“ приче настале органски саме из себе и да се у његовом писању осећа нота аутодеструктивности, која углавном иде ка унутра.
На промоцији у књижари „Делфи“, издаваче куће Лагуна, Токин је рекао да ће читаоци у причама као што је „Аљаска“, ако се удубе, „увек видети амбис који зјапи“.
Најчешће је тако. Ја јесам увек тако расположем, само не успем увек да пренесем. Најбоље ствари се дешавају на ивици између среће и туге. Сада ми се свиђа да идем на ивици патетике, навео је писац.
„Први излаз за Розарито“ садржи текстове настале између 2018. и 2025. године, у којима Токин пише о свакодневним стварима и појавама које га интригирају, о ситницама које често промичу нашој пажњи и тренуцима који нас изненада одводе на сасвим неочекивана места.
Говорећи о својој прози, Токин је рекао да пише тако што пусти ликове да раде свој посао, а он записује „као да је директан пренос нечег што се дешава“.
У току писања немам осећај да измишљам. Кад добијем тај осећај престанем, јер имам утисак да им нешто намећем, навео је Токин.
Књижевник Ђуро Радосавовић је рекао да је Токин писац који се више диви, него што критикује, да код њега нема бољке да хоће у једној причи и роману да напише све, и сигуран је да ће се Токинова проза читати и након неколико деценија.
Књижевница Милица Вучковић је приметила да су Токиново писање и његов живот уметника сусрет љубави и воље за животом са самодеструкцијом.
Вучковић је упозорила да би читалац могао лако да прелети преко Токинових текстова, које ипак треба споро читати, јер се тако види како хвата међуљудско, неизречено и универзално.
Нагласивши да јој се допада у Токиновој прози дар за посматрање и способност да проникне у ствари, Вучковић је приметила да баштини „ваљаревићевски светоназор и стил“.
Према њеним речима, стил писца Срђана Ваљаревића „свима делује лако доступан, пријемчив и да се до таквог стила лако може доћи, а потребно је много руку филтрације“.
Токин је признао да су му Ваљаревићеве „књиге у једном тренутку спасле живот“, као и један мејл који је драматично утицао на његов живот.
Ја сам се у његовим реченицама осећао као код куће. Прво што имам да кажем су његове реченице, признао је Токин.
Токин је додао да се у писању из 2018. осећа директан утицај Ваљаревићеве прозе, а „сада се осећа дах у последњем роману“.
Упозоривши да писци не би смели да уопште разговарају о крађи стила и реченице, Токин је признао да је често узимао мотиве од Давида Албахарија (1948-2023), чији ће му роман „Цинк“ увек бити извор инспирације и читања.
Он ми је рекао: ‘Чини ме срећним начин на који ме помињете у својим делима’, нагласио је Токин.