Из издавачке радионице Културног центра Војводине „Милош Црњански” изашао је други овогодишњи број часописа „Нова мисао” који, како истиче уредница издања Жаклина Дувњак Радић, „пушта у свет своју поруку у боци, да је нађу и они који је траже и они до којих ће је донети таласи случајности”.
„Ако бисмо се изразили језиком ликовне уметности, кроки овог броја био би робусне грађе због текстуалне бременитости, али разбарушен у основним линијама, онако како је и само креативно грађење света увек разбарушено”, речи су Жаклине Дувњак Радић.
Песничку линију „Нове мисли” отвара разговор са Јаном Алексић, добитницом књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” а потом и Змајеве награде Матице српске, која читаоце подсећа на то да је поезија врело инспирације али и контемплације. Поетеса у том смислу открива да се после завршене песме, без обзира на њен естетски квалитет, она сама осећа потпуније, а „дани писања су јој проходнији и смисленији”. Управо у том смислу, као путоказ за „осмишљавање свакодневице читањем поезије”, часопис доноси преводе неколико мало познатих песама Владимира Набокова, сонетног венца Валерија Брјусова, стихова Силвестара Клансјеа, као и песме Часлава Ђорђевића.
Краће приповетке и прозне одломке Сеиде Бегановић, Драгане В. Тодоресков и Блажета Миневског у новој „Новој мисли” прате есејистички текстови са широким распоном тема које се међусобно дотичу на разне очекиване и неочекиване начине – од идеје о пропасти западне цивилизације (Али Маскан) и конструкта „варварства” (Небојша Кузмановић) до питања (и још значајније – одговора) Драгана Бошковића: „Дугују ли панк рок и хардкор нешто авангарди?” Занимљиве компаративне увиде пружају текстови Владиславе Гордић Петковић о женском ауторству и књижевној преради женског искуства („Вирџинија Вулф и Шекспирова сестра”) и Павла Зељића о дијалектичком хуманизму, џојсовској парадигми и Песми Оскара Давича („Висак до дна човека”), док Вања Ковачевић прати митски лик вампира у српској али и европској књижевности и усменој традицији, као и кинематографији, закључујући да лик вампира у модерно доба добија нове димензије. А неке нове димензије добија и есеј Миле Михајловић о споменику Ђордану Бруну и његовој смрти на Цветном тргу у Риму, јер нас подсећа колика је цена слободног мишљења: „спаљен на ломачи инквизиције, данас је симбол снаге слободне мисли против сваке цензуре и сваког ауторитета”.