Na upravo završenom Festivalu evropskog filma Palić održan je i panel o zastupljenosti žena u evropskoj kinematografiji, u kojem su učestvovale Fabijen Silvester, šefica Laboratorije „Žene na filmu” (Le Lab Femmes de cinéma), Julija Sinkevič, festivalska selektorka i producentkinja, Mirona Radu, filmska autorka, selektorka i projektna menadžerka, kao i Tijana Višnjić, producentkinja i direktorka Soul Food produkcijske i distributerske kuće. Na panelu su predstavljeni i rezultati studije u okviru laboratorije „Žene na filmu”, platforme koja kroz posebne inicijative radi na promovisanju rodne ravnopravnosti i veće zastupljenosti žena u evropskoj kinematografiji.
„Napredak je i dalje toliko spor da se, ovim tempom, ravnopravnost neće ostvariti sve dok se ne rode naši praunuci“, navela je Fabijen Silvester, predstavljajući rezultate istraživanja. „Čak ni u zemljama u kojima se smatra da je rodna ravnopravnost najviše zastupljena, udeo žena među filmskim autorima ne prelazi 36 odsto. Povrh svega, suočavamo se sa neizvesnom međunarodnom klimom i tihim, ali sve prisutnijim talasom nazadovanja koji se širi gotovo svuda. Dakle, slika rodne ravnopravnosti u Evropi danas nije nimalo ohrabrujuća. Borba koju zajedno vodimo za veći broj žena iza kamere duga je i često veoma frustrirajuća, ali nam se čini potrebnijom nego ikada.”
Julija Sinkevič je, između ostalog, govorila i iz perspektive selektorke takmičarskog programa Paralele i sudari na FEFP-u, ne krijući da je veoma razočarana činjenicom da je ove godine u programu bio svega, kako je istakla, „jedan i po film koji su režirale žene”. „Naravno, među producentima ima žena, ali ja uvek pažljivo tražim filmove rediteljki i zaista nastojim da postignem ravnotežu u programu. Međutim, pošto je ovaj program pre svega posvećen filmovima iz Istočne Evrope, pokazalo se da je u protekloj sezoni – odnosno u poslednje dve ili tri godine – bilo manje filmova koje su režirale žene. Zbog toga, nažalost, nije bilo mnogo mogućnosti da ih uvrstim u program. To znači da nešto očigledno ne funkcioniše kako treba u tim zemljama Iako postoje različiti programi, mere, inicijative i nevladine organizacije koje promovišu priče žena rediteljki i njihov put do filmskog platna, i dalje vidim da to nije dovoljno”…
Po rečima Mirone Radu, jedno od mogućih praktičnih rešenja ibilo bi, na primer, uvođenja razgovora o filmovima koje su režirale žene u školski sistem. „Na primer, u Bugarskoj postoji program koji mi je bio veoma zanimljiv. U školama prikazuju filmove koje su snimile žene i razgovaraju sa devojčicama o tome da i za njih postoji mogućnost da se bave filmskim profesijama. One mogu da budu rediteljke, scenaristkinje… Mislim da je ono što rade zaista veoma vredno. Do sada sam uglavnom radila sa mladim filmskim profesionalcima ali mislim da je možda već pomalo kasno kada sa tim počnemo tek u toj fazi. Naravno, to nije pitanje koje se tiče samo kulture – povezano je sa našim celokupnim pogledom na život”, navela je Mirona Radu.
Tijana Višnjić je istakla da u Srbiji zapravo i nema statističkih podataka o rodnoj ravnopravnosti u kinematografiji. „Izvesno je, međutim, da smo veoma daleko od evropskog proseka. Ali iz svoje perspektive producentkinje i osobe koja se bavi međunarodnom prodajom filmova, mogu da kažem da se primećuje izvestan napredak, iako ni približno dovoljan. Možda se taj napredak ne ogleda u tome da rediteljke dobijaju podršku za dugometražne filmove, ali je, recimo, nešto vidljiviji kada su u pitanju kratkometražni filmovi. Dakle, može se uočiti određeni pozitivan trend, ali on je i dalje veoma, veoma daleko od onoga što bi bilo dovoljno”…
Panel je inače realizovan u okviru programa evropske festivalske mreže Moving Images – Open Borders (MIOB), čiji je dugogodišnji član i Festival evropskog filma Palić. Festivali okupljeni u okviru ove mreže podstiče javnu raspravu o važnim temama i zalaže se za otvorenu razmenu ideja i mišljenja. Dugogodišnje iskustvo i stručnost ovih festivala objedinjeni su kako bi se zajednički razvijale i unapređivale teme od ključnog značaja za budućnost, dakle ne samo one koje se odnose na rodnu ravnopravnosti i raznovrsnost u programiranju, nego i problema kakvi su razvoj publike, zaštita životne sredine i klime, sve do pitanja digitalne komunikacije.
M. Stajić
Nagrada publike filmu „Ah, ta praznina…”
Na zatvaranju 33. izdanja Festivala evropskog filma Palić na Letnjoj pozornici je saopštena i odluka o Gorki List nagradi publike, koju je dobilo nemačko ostvarenje „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“Simona Ferhevena, koje je prikazano u okviru Glavnog takmičarskog programa. Ovaj film je, podsetimo, osvojio i Palićki toranj za najbolju režiju.