Три деценије од оснивања, односно 2024. године, Студентски културни центар Нови Сад (СКЦНС) коначно је добио сопствени објекат површине близу 3.500 квадратних метара у Улици Владимира Перића Валтера 5, у Кампусу новосадског Универзитета.
Нови простор, који је у потпуности опремљен за реализацију културних и уметничких програма, као и за административни рад установе, донео је пре свега техничке и продукционе услове који раније нису били доступни. То се односи на квалитет сцене, опреме, али и на могућност да истовремено буде реализовано више различитих програма, јер установа сада на располагању има мултифункционалну салу „Програмски погон” намењену за музичке, позоришне, филмске програме, Малу и Велику галерију као и кафе клуб.
Како је за „Дневник” појаснио директор СКЦНС Обрад Шкрбић, током протеклих година у изнајмљеном и донедавно једином програмском простору, СКЦНС „Фабрика”, на годишњем нивоу успешно су организовани бројни културно-уметнички догађаји. Према његовим речима, реновирање „Фабрике” знатно је унапредило квалитет програма, а у потпуности је финансирано средствима Града Новог Сада, док је нова зграда изграђена искључиво средствима Покрајинске владе, која је и оснивач.
Колико је нови простор утицао на концепт рада и да ли је нова инфраструктура омогућила реализацију програма који раније нису били могући?
– Раније смо све наше догађаје организовали у СКЦНС „Фабрика” и морали смо пажљиво да распоређујемо време, а некада и да одустајемо од одређених садржаја због недостатка слободних термина. Сада можемо паралелно да организујемо, рецимо, концерт, изложбу, представу и пројекцију филма. Такође, у новој згради имамо могућност реализације захтевнијих сценских продукција, савременог плеса, мултимедијалних пројеката и едукативних програма. Једноставно, услови за рад су сада адекватнији и имамо више могућности, док у СКЦНС „Фабрика” и даље организујемо програме који су више окренути ка алтернативним и супкултурним изразима.
Дигитално доба као изазов, а не препрека
Како допрети до генерација које културу најчешће конзумирају путем телефона и друштвених мрежа и да ли је тешко мотивисати младе да активно учествују у културном животу, а не само да буду публика?
– То је један од већих изазова данас. Друштвене мреже су важан канал комуникације, али саме по себи не гарантују заинтересованост за активно учешће. Најефикасније се показало укључивање младих кроз конкретне програме: радионице, отворене позиве, омладински театар, продукцијске процесе. Када постоји могућност да учествују, а не само да прате, однос према култури се мења. То је спор процес, али даје резултате.
Како публика реагује на промене и да ли примећујете промене у интересовањима младих када је реч о културним садржајима?
– Реакције на нови простор су изузетно позитивне, посебно када је реч о квалитету продукције. Што се тиче интересовања, примећује се да млађа публика често бира садржаје који су директни, визуелно јасни и комбиновани, на пример спој музике, перформанса и визуелне уметности. Наравно, важан је и одабир тема које су њима блиске. Истовремено, интересовање за традиционалније форме није нестало, али захтева другачији приступ у комуникацији и презентацији.
Да ли је повећан број програма или је фокус сада на квалитету и селекцији и да ли сте поставили одређене приоритете када је реч о програмским правцима?
– Број програма је и раније био велик, тако да квантитативно повећање није основни циљ. Оно што покушавамо да унапредимо јесте селекција и дугорочније планирање. Са већим капацитетима постоји и већа одговорност да се програми пажљивије бирају и да имају јаснији концепт. Приоритети су остали слични: развој публике, савремена уметност и подршка домаћој и регионалној сцени. Важан сегмент је и међународна сарадња, која омогућава размену знања и повезивање са другим институцијама, организацијама и професионалцима из Европе, што свакако доноси и захтева константно унапређење стандарда у продукцији и организацији.
За младе неафирмисане бендове и музичаре конципирали смо програм „R’n’R praksa”, како бисмо им помогли да направе своје прве озбиљне концертне кораке и представе свој ауторски рад публици
У протекле две године покренули смо нове програме. Омладински театар намењен је младима који воле позориште, без обзира на то да ли имају претходног искуства у овој уметности. Они су добили прилику да таленат, склоност и љубав према позоришној уметности, књижевности, сценским уметностима у најширем смислу, развијају и негују на нашој новој сцени. Недавно смо имали прилику да премијерно видимо и њихову прву представу „EXkurzija” која је побрала похвале публике. Новина у нашем раду је и Школа филма, коју смо осмислили како бисмо младима пружили прилику да се упознају са комплетним процесом настанка филма, без обзира на то да ли већ имају искуства у овој области или тек улазе у свет филма. Полазници су похађали радионице из сценарија, режије, камере, монтаже и глуме и кроз практичан рад уз подршку професионалних ментора, снимили филм „33. дан“, који смо у фебруару представили публици на премијерној пројекцији. Покренули смо и циклус филмских пројекција SKCinema, током којих публика имати прилику да ужива у ванвременским остварењима великих мајстора седме уметности, а програм обухвата како награђиване савремене филмове, тако и значајна домаћа остварења. За младе неафирмисане бендове и музичаре конципирали смо програм „R’n’R praksa”, како бисмо им помогли да направе своје прве озбиљне концертне кораке и представе свој ауторски рад публици. То значи да једном месечно у СКЦНС „Фабрика” организујемо концерте до три млада бенда који од нас добијају комплетну организацију наступа, односно техничку, организациону и промотивну подршку. Оно што је важно јесте да су сви поменути програми бесплатни.
Место за сусрет генерација
Ко чини највернију публику СКЦНС– студенти, средњошколци или шира јавност?
– Публика је разнолика и то се мења у зависности од програма. Студенти и средњошколци, односно млади јесу важна циљна група, али нису једина. На концертима и фестивалима често имамо ширу публику, док су радионице, едукативни програми и део позоришног садржаја више окренути млађима. Изложбе и филмски програм привлаче различите генерације.
Који су кључни планови Студентског културног центра Нови Сад за ову годину? Kоје програме бисте издвојили као окосницу овогодишње сезоне?
– Окосницу програма чине наши већ профилисани фестивали и манифестације, као што је „Ритам Европе!” којом од 2007. обележавамо 9. мај, Дан победе над фашизмом и Дан Европе, Новосадски стрип викенд, који ове године обележава две деценије постојања и који представља једно од кључних места сусрета аутора, издавача и публике заинтересоване за девету уметност, затим Фестивал савременог плеса „Tanz Platz”, који ове године обележава јубиларно десето издање и кроз сарадњу са европском плесном мрежом „Aerowaves” доноси савремене плесне продукције из целе Европе. Ту је и позоришни фестивал УПАД, који је специфичан по томе што активно укључује младе у процес селекције и продукције а усмерен је на промоцију и популаризацију позоришне уметности за младе и „To Be Punk” фестивал, на ком смо, у протеклих 18 година, угостили више од 200 бендова из целог света, афирмисаних светских ветерана, као и актуелних имена са домаће и регионалне сцене, обухватајући широк спектар жанрова. Важан део нашег рада је и издавачка делатност, кроз коју СКЦНС објављује музичка издања, стрипове и књиге. Посебан акценат ставља се на домаће ауторе, младе ствараоце и пројекте који настају у оквиру фестивалских и програмских активности.
У протекле две године покренули смо нове програме. Омладински театар намењен је младима који воле позориште, без обзира на то да ли имају претходног искуства у овој уметности
Осим тога, важно место заузимају и редовни програми – музички, који обухвата широк жанровски распон од алтернативне и рок сцене, world music-а, до других гитарских жанрова и класичне музике; ликовни, који се реализује кроз конкурсе, кустоске пројекте и сарадње; књижевни, који је усмерен на промоцију савремене продукције; филмски програм, који кроз пројекције и разговоре развија филмску публику и позоришни програм, који развијамо као ново место сусрета савременог позоришта, савременог плеса и едукације.
У овој години посебно бих издвојио Фестивал савременог плеса „Moving Balkans Showcase”, који организујемо у склопу истоименог европског пројекта, у оба наша објекта и на додатним локацијама од 13. до 16. маја. Тих дана Нови Сад ће бити тачка сусрета бројних уметника и професионалаца из области савременог плеса са подручја Балкана, а основни циљ пројекта је да се унапреди савремени плес у региону и позиционира као конкурентан на европској плесној сцени.
На који начин се бирају програми и да ли настојите да пратите трендове?
– Програм се формира кроз више механизама, иницијатива и идеје долазе од наших програмских уредника, као и са различитих страна, кроз сарадњу са партнерима и уметницима, путем конкурса, кустоских концепата… Пратимо савремене токове, али не покушавамо да градимо програм искључиво на трендовима. Важно нам је да се садржај уклапа у наше вредности као и да доприноси развоју публике и сцене. У неким случајевима то значи да се бавимо и мање видљивим или захтевнијим садржајима, који можда нису масовно популарни, али имају дугорочну вредност. Тако смо рецимо били носиоци европског пројекта „WomCom” који се бави оснаживањем стрип уметница и промоцијом њиховог равноправног третмана у смислу плаћања, видљивости и репрезентације, имиџом жена у стрипу, као и друштвеним променама које се одражавају на слику и улогу жена у стрипу. Сматрали смо да је ово важна тема која не заузима довољно простора у јавности и искористили смо прилику да ту ситуацију променимо.
Размена идеја
Колико је важно да СКЦНС буде и простор дебате, развијања културне сцене и живота младих, а не само забаве и на који начин се то постиже?
– То је важан део наше улоге. СКЦНС не би требало да буде само место за конзумирање садржаја, већ и простор за размену идеја. То се постиже кроз разговоре са уметницима, трибине, радионице и едукативне програме, али и кроз моделе сарадње као што је Фестивал „УПАД”, где млади учествују у креирању програма. Поменућу овде и лепу и продуктивну сарадњу коју имамо у склопу књижевног програма са Удружењем студената књижевности „Уликс” која је изнедрила низ књижевних вечери посвећених представљању младих и не само младих неафирмисаних и афирмисаних књижевника.
Колико се простора даје младим, неафирмисаним ауторима и на које начине помажете да млади развију своје идеје и замисли преточе у пројекте?
– То се реализује кроз конкурсе, продукцијску и техничку подршку, уступање простора, али и кроз менторски рад и укључивање у фестивалске програме. Посебно је важно да млади добију прилику да први пут представе свој рад, али и да кроз процес стекну искуство које им је потребно за даљи развој.
Реновирање „Фабрике” знатно је унапредило квалитет програма, а у потпуности је финансирано средствима Града Новог Сада, док је нова зграда изграђена искључиво средствима Покрајинске владе, која је и оснивач
Где данас видите место СКЦНС на културној мапи Новог Сада?
– СКЦНС видим као један од важних простора за културу и уметност, као и рад са младима. Нама је важно да будемо тачка сусрета која повезује различите актере, промовише и подржава како афирмисане тако и уметнике и ствараоце који тек граде свој израз и крче пут. Стога порука онима који још нису закорачили у СКЦНС је једноставна: информишите се о догађајима, одаберите оно што вам одговара и посетите нас. Трудимо се да понудимо разнолике програме, тако да верујем да ће свако пронаћи нешто што му је блиско.