Novosadski big bend je proteklih nekoliko godina bio veoma aktivan u regionu prezentujući svoje projekte „Disko opera” i „Rok opera” od Varaždina do Opatije, od Portoroža i Zagreba do Beograda i matičnog grada. I sve to pod umetničkim rukovodstvom kompozitora Fedora Vrtačnika, diplomca čuvenog američkog Muzičkog koledža Berkli, koji je u poslednje tri decenije radio aranžmane za ansamble širom sveta šarolike po muzičkoj orijentaciji, a nije zgoreg podsetiti i na to da je autor koncertnog programa Zdravka Čolića „Simfonik”, u okviru kojeg legendarni Čola izvodi svoje hitove prepakovane za pozamašnu formaciju sastavljenu od simfonijskog orkestra, big benda i pratećeg sastava. Od 2003. Vrtačnik vodi NBB s kojim je do sada održao više od 300 koncerata.
U kojoj fazi je novi album Novosadskog big benda?
– Projekat je u pripremi, završeno je otprilike osamdeset procenata onoga što je planirano, tako da je realno da u studio uđemo u januaru ili februaru sledeće godine. U pitanju je, inače, veoma zanimljiv materijal – klasika u džezu. Odabrao sam desetak klasičnih tema, od Baha, Mocarta i Betovena do Forea, koje su onda aranžirane u džez maniru, dakle s drugačijim ritmovima, veoma atraktivnim, harmonskim progresijama, sa nizom improvizacijskih rešenja. Zahtevno, ali verujem da će publici biti veoma atraktivno.
Nedavno je objavljena i Vaša „Aria di primavera”, kompozicija za klavir i gudački orkestar, sa našom velikom pijanistkinjom Ritom Kinkom kao solistkinjom?
– U pitanju je potpuno drugačiji projekat, koji se paralelno razvija. On je čisto autorski, a nazvao sam ga „Fantastično putovanje”, jer obuhvata moj životni put, i privatan i profesionalni, i prati raznolika muzička interesovanja koja me sve ove godine prate. Radeći, naime, s nizom orkestara, kao aranžer i dirigent, analizirajući brojne kompozitore, kako klasične tako i savremene poput Enija Morikonea ili Džona Vilijamsa, beležio sam neke teme i sada ih razvijam. Numera „Aria di primavera” se već nalazi na internetu, a objavio je poznati servis VEVO. Tu je i „Magični valcer”, koji je već izveo Simfonijski orkestar RTS-a, a slediće jedna latino numera, pa gudački kvartet dopunjen ritam sekcijom…
Moja ideja je da se predstavim stilski što raznovrsnije, i melodijski i u smislu tehnika aranžiranja, orkestracije… Uprkos činjenici da i kada izvodimo tuđe kompozicije uvek u njih unosimo nešto svoje, ipak je autorski rad ono što muzičara najviše ispunjava. Jer tu se najviše vidi i emocionalna energija i znanje i iskustvo. Budući da sam već šest godina jedan od aranžera na londonskom Vest Endu – gde uveliko pripremamo Božićne koncerte, koji u Rojal Albert holu kreću 11. decembra – u prilici sam da mastering materijala za „Fantastična putovanja” radim u legendarnom Abbey Road-u, gde će biti i snimljena poslednja kompozicija tog budućeg albuma.
Kad smo kod autorstva, potpisali ste i muziku za film, za igrano-dokumentarni „Letopis Majske skupštine 1848”?
– Reč je o ambijentalnoj muzici za ostvarenje sa, u osnovi, istorijskom temom. I rad je bio veoma inspirativan, jer sam s jedne strane saznavao neke detalje iz prošlosti, s kojima do tada nisam bio upoznat, a s druge, prvi put sam pred sobom imao film – bez muzike, i zadatak da prigodnim melodijama obojim atmosferu, doprinesem emociji. Suština je bila u tome da se ne prenaglašava muzički tekst već da se on prilagodi, i mislim da sam uspeo u tome. U svakom slučaju, bilo je tim zanimljivije, jer bi u toku sledeće godine trebalo da radim nešto slično za jednu veliku američku producentsku kuću, za jedan njihov dokumentarni serijal. A kako je rekao producent iz te kuće: da znam da pišem muziku, ja bih to radio, ali pošto ne znam, za taj posao angažujem one koji znaju.
Miroslav Stajić
Projekat „Priče iz vojvođanskih ateljea – gde umetnost nastaje“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press DOO, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.