Pozorište

JUBILARNO 70. STERIJINO POZORJE U EMOTIVNOJ ZAVRŠNICI Reflektor na svima nama

03.06.2025.

I taman kad se posle ”Boja na požiralniku” prema noveli Prežihova Voranca, u režiji Jerneja Lorencija (Prešernovo gledališče Kranj/ Mestno gledališče Ptuj, Slovenija) i ”Jezika kopačke” Ivana Ergića i Filipa Grujića, u režiji Boruta Šeparovića (Zagrebačko kazalište mladih) moglo pomisliti – pa, dobro je ovo Pozorje – eto ti odjednom novih uzbuđenja.

Predstava ”Drvene ptice” Lidije Deduš, u režiji Ivana Plazibata (Hrvatsko narodno kazalište Varaždin/ Zagreb) jedna je od onih u kojima sve možete predvideti, osim posledica po vaš emocionalni status nakon nje. Predvidljiv je tekst – mlada devojka iz malog grada, tačnije sela, želi u veliki; radi u fabrici; porodica joj je okrutna; seljani pravi seljaci; obrasci uhodani: udaj se, pa onda živi (ako možeš); udvarači – ne zna se ko je gori; i tako dalje. Predvidljiva je i scenografija (Zdravka Ivandija Kirigin): ilustrativni prostor sela zamračen, zamalčen, sa raspećem u centru i niz uređenih prostora koje predstavljaju domove stanovnika, ali i kafanu na proscenijumu. Režija – takođe deluje da je dosta lenja – likovi paradiraju, ulaze čas sa leve, čas sa desne strane; kad se završi jedna scena počne muzika, pa onda dođe druga scena; reflektori se pale i gase spram prostora na kojem se odvija igra. Gluma – predvidljiva: realistička.

Prvi mi prigvlači pažnju kostim (Petra Pavičić): izuzetno promišljeni odevni predmeti, kao da su pronađeni na tavanima, a ne sekend hend šopovima. Odlično opisuju godine – vreme radnje – osamdesete prošlog veka. Super se uklapaju čak i u narečje – jedna od ”zaboravljenih” varijacija srpskohrvatskog jezika. Muzika urnebesna, što po izboru, što u komponovanim tonovima (Hrvoje Nikšić) – vredno opaske lokalne konobarice (Hana Hegedušić): ”Nije vam ovo Evrovizija!” Ipak, centralnu figuru koja do kraja postaje sve neodoljivija, pa i tragičnija, predstavlja sedamnaestogodišnja Nadica, koju Klara Fiolić igra igra kao sitnu, krhku devojku širokog zamaha u ramenima kada hoda, i drugim gestovima koji joj daju gotovo izgled dečaka, što se od nje na neki način u surovštini, da prostite, vukojebine, i zahteva. Ona glavu ne poginje ni kada je otac obara, ni kada je momci saleću i ne da se ni na poslu, iako je slama gazda i njegova politika učinka. Nadica nikada neće postati nada, a umreće poslednjeg dana, kao da nije ni postajala, ali baš u trenutku kada, siguran sam, svi u publici zavole njen topli, promukli glas i pesmu o čežnji za ljubavlju, kao da je njihova vlastita. U tom trenutku, i prvi put do sada, u pravom smislu te reči, na 70. Sterijinom pozorju dogodila se svojevrsna katarza. Trenutak kada nije više važno koju će ocenu dati publika, a kakvo će biti mišenje kritičara. Predstava ”Drvene ptice” (naravno, one koje nikada ne polete) izazvala je burna osećanja. 

Uručenje nagrada najboljima

Jubilarno 70. Sterijino pozorje zatvara se večeras u 20 časova na sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta proglađenjem pobednika i uručenjem nagrada. Njima u čast, nakon toga sledi program „Epilog u ritmu“ (Veče filmske muzike i sevdaha). Od 26. maja do 2. juna na ovogodišnjem festivalu smo gledali devet predstava u takmičarskoj selekciji i tri u međunarodnim „Krugovima“. O nagradama je ovog puta odlučivao žiri u kojem su Vanja Ejdus, glumica, Dražen Ferenčina, reditelj i upravnik Gradskog dramskog kazališta „Gavela“ u Zagrebu, Fedor Šili, dramaturg, Petar Grujičić, dramaturg i scenarista i Đorđe Kosić, dramaturg.

N. P-j.


I baš kao što svako dobro umetničko delo radi sa vama, neprimetno i sasvim nenametljivo počne da vas prati dok ne shvatite da je svaki onaj predvidljivi postupak zapravo imao mnogo dublja utemeljenja u nečemu što je vrlo životno kad je iskreno i sa mnogo ljubavi ispričano. A pozorište, i to smo se do sada na Pozorju uverili više puta, čak i kad je likovno, kad je fizičko, i koliko god intelektualnih termina koristili da ga opišemo, uvek je u osnovi jedna mnogo važna i veoma lepa priča. Baš kao što je to priča o šibanju vola do smrti u ”Boju na požiralniku” i operaciji prepona jednog fudbalera u ”Jeziku kopačke”.

 

 

 

Igor Burić