Архив Војводине данас ће обележити изузетан јубилеј – 100. рођендан.
Те 1926. године Министарство просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело је одлуку о оснивању Државне архиве у Новом Саду, чиме је Војводина добила још једну значајну установу културе која ће, уз Матицу српску, Српско народно позориште, Српску читаоницу… постати светионик развоја и неговања културне традиције и идентитета српског народа на овим просторима. Својевремено је у документарној грађи пронађен и акт заведен 19. маја 1926, у којем се подсећа на то да су „новим буџетом државних расхода и прихода за 1926/27. годину основана два нова државна архива: у Новом Саду и у Скопљу”.
„Ради што боље организације ових нових државних завода потребно је да Министарство просвете одреди чиновника из струке и упути га у Нови Сад и Скопље да би, према надлежном упутству, извршио припремне послове и о томе поднео Министарству свој извештај”, наводи се у овом документу.
За првог архивара и првог управник Државне архиве у Новом Саду, из које је израстао данашњи Архив Војводине, именован је др Димитрије Кириловић (1894–1956), у то време помоћник секретара Матице српске
На темељу тог упутства, за првог архивара и првог управник Државне архиве у Новом Саду, из које је израстао данашњи Архив Војводине, именован је др Димитрије Кириловић (1894–1956), у то време помоћник секретара Матице српске. По речима директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића, Државна архива у Новом Саду „настала је као задужбина учених и родољубивих грађана, који су, просветитељским жаром, сакупљали и брижљиво чували и штитили документа, старе и ретке књиге, што је нашим оснивачима на част, а данашњој науци и култури од непроцењивог значаја”.
На чело тек основане институције постављен је врстан зналац какав је био др Димитрије Кириловић, који је задужио потомство стварајући, углавном сам, први нуклеус данашњег Архива Војводине. И управо ће откривање споменика овом изузетном културном прегаоцу, рад вајара Ђорђа Лазића Ћапше, бити једна од темељних активности којом ће се обележити велики јубилеј. Како је најављено, данас ће бити промовисана и монографија о првих 100 година Архива Војводине, те уприличена велика изложба одабраних докумената који се чувају под кровом ове куће, а укупно их има око 45 милиона. У свом слову, којим је прихватио покровитељство над обележавањем великог јубилеја, председник Србије Александар Вучић је истакао да је данас Архив Војводине савремена и динамична установа културе, која неуморно ради на прикупљању, чувању и заштити архивске грађе, и тако представља незаобилазан извор за проучавање историје српског и других народа који живе на територији Војводине. „Чувајући и негујући културу сећања, ова институција постала је незаобилазно место на културној мапи Новог Сада, покрајине али и целе Србије, реномирана на националном и међународном нивоу”, навео је председник Републике, уз подсећање на то да је Архив Војводине носилац читавог низа друштвених признања за свој културни допринос, стручни и научни рад, између осталог и Сретењског ордена другог степена.