У години у којој се навршава век од рођења Павла Угринова (1926–2007), једног од најплоднијих и најсвестранијих српских стваралаца друге половине 20. века, Културни центар Војводине „Милош Црњански” посветио је овом књижевнику, драматургу и редитељу нови, 75. број часописа „Нова мисао”.
Тематско издање доноси радове са округлог стола одржаног 26. јуна у Новом Саду с намером да се из данашње перспективе изнова сагледа место Павла Угринова у историји српске књижевности, позоришта и телевизијског стваралаштва.
Рођен у Молу као Василије Поповић, Павле Угринов је током готово шест деценија уметничког рада оставио изузетно разгранат опус. Био је један од пионира модерног српског позоришта, међу покретачима Атељеа 212 и редитељ чувене представе „Чекајући Годоа”, али и један од стваралаца који су значајно обележили развој телевизијске драме у Југославији. Ипак, најтрајнији траг оставио је у књижевности, као аутор двадесет пет прозних књига, међу којима посебно место припада роману „Задат живот”, овенчаном НИН-овом наградом за 1979. годину.
У настојању да осветли различите аспекте овако богатог стваралачког наслеђа, „Нова мисао” окупила је угледне књижевне историчаре, теоретичаре и критичаре, театрологе и писце, међу којима су Михајло Пантић, Стојан Ђорђић, Маријана Прпа Финк, Светислав Јованов, Слађана Илић, Вуле Журић, Марко Аврамовић, Татјана Њежић, Ђорђе Писарев, Јовица Аћин, Весна Перић и Јелена Маричевић Балаћ.
Њихови прилози осветљавају Угриновљев драмски и редитељски рад, кратку прозу, романе, мемоарске записе и дневнике, настојећи да његово дело представе као јединствену, мада жанровски изузетно разноврсну уметничку целину.
Посебну тежину овом издању даје уводни текст Ненада Шапоње, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански”, дугогодишњег Угриновљевог пријатеља, издавача и проучаваоца његовог опуса. Шапоња подсећа да је Угринов имао најмање три остварена уметничка живота – позоришни, радијски и телевизијски, те књижевни, који је, по његовом уверењу, представљао суштину његове стваралачке личности.
Од раних прозних експеримената, блиских појединим поступцима француског новог романа, преко великих друштвених романа, до документарне и мемоарске прозе, Угринов је непрестано истраживао нове могућности књижевног израза, не одустајући од потребе да сведочи о времену у којем је живео.
Објављивање тематског броја „Нове мисли” надовезује се и на још један значајан издавачки подухват – недавно заокружено објављивање дневника Павла Угринова под насловом „Нулта егзистенција”, у издању новосадске „Агоре”.
Трећи, завршни том, који обухвата раздобље од 1990. до 2006. године, представљен је крајем априла, чиме је комплетирано несвакидашње сведочанство о шест деценија друштвеног, политичког и културног живота. Дневничке записе, које је Угринов водио од доласка у Београд 1946. године, приредио је његов син Павле Поповић.
Делове овог драгоценог рукописног наслеђа читаоци су претходно имали прилику да упознају и на страницама „Дневникове недељне културе” и тако открију да Угриновљеви дневници нису само интимни записи једног великог писца већ и својеврсна хроника културног живота, у којој се лична искуства преплићу са судбинама савременика и крупним историјским ломовима.
Управо та документарна димензија његовог опуса, која допуњава и продубљује разумевање његових романа, чини ове записе важним извором за проучавање српске и југословенске културе друге половине прошлог века.
Посебну вредност новог броја „Нове мисли” представља и богата фотографска грађа из породичне архиве Павла Угринова, коју је редакцији уступио његов син. Део тих фотографија био је представљен и на изложби отвореној у Културном центру Војводине „Милош Црњански” у јуну, упоредо са одржавањем округлог стола.
Тако се, кроз објављивање дневника, научни скуп и нови број часописа „Нова мисао”, стогодишњица рођења Павла Угринова обележава не само као пригодан јубилеј већ и као повод за темељније читање и преиспитивање дела једног изузетног аутора чије место у српској култури још није у потпуности сагледано.