Стјепан Стипица Калогјера, један од највећих композитора Југославије, преминуо је у 91. години.
Хрватско друштво композитора (Хрватско друштво складатеља) потврдило је тужну вест, при чему је наведено да је преминуо пре неколико дана.
Стипица Калогјера родио се 1934. године у Београду. Музиком је почео да се бави у шестој години. Стипица је од 1948. до 1952. похађао је Музичку школу при загребачком конзерваторијуму, након чега је уписао студије медицине на Медицинском факултету у Загребу, где је докторирао 1962. године.
Имао је богато стваралаштво, ми ћемо се присетити неких:
Габи Новак: Адресе моје младости, Вино и гитаре
Драган Стојнић: Вино и гитаре
Мишо Ковач: Тражим, Проплакат’ ће зора
Миро Унгар: Долина мог’ дјетињства
Арсен Дедић: Послије толико година
Ибрица Јусић: Вољена земљо
Ивица Шерфези: Свирај ми, гитаро
Марушка Шинковић: Ча је било, тега више ни
Ђорђи Перузовић: Поноћно сунце, Љубави, руку ми дај
Кемал Монтено: Цвите били из ђардина, Сунце дјетињства, Адриана, Адриана, Залеђена чесма
Писао је музику за анимиране филмове и ТВ серије, а аутор је два мјузикла – „О’Кај“ и „Кај20“.
Стипица Калогјера је као диригент и аранжер наступао је на Евросонгу 1995. с групом Магазин те 1998. с Данијелом Мартиновић.
Добитник је бројних награда, укључујући и „Порин“ 1993. године, и то као најбољи аранжер за песму Оливера Драгојевића „Цесарица“, као и заједно с Арсеном Дедићем као најбољи продуцент за албум „Тихи обрт“, 1998. такође као најбољи продуцент с Арсеном Дедићем за албум „Министарство“, а 2010. године добио је Порин за животно дело.