Деветнаести век – доба романтизма, народне књижевности коју су обликовали богонадахнути појединци.
Двадесети век је обележила авангарда, модерна и постмодерна. У трећи миленијум ступили смо са спознајом да долази ново доба и нови људи, али без јасног поимања куда нас то води. Интернет је у новом миленијуму, уз медијску доступност глобалних догађаја, донео како прилике тако и изазове.
Уметност је добила отуђену и академску ноту, у свету испуњеном конфликтима, ратовима и корпоративном похлепом, где је емпатија све ређа. У таквом окружењу, поезији су покушали одузети лични тон и неопходну емоцију, желећи да је сведу на нешто безлично.
Поезија у доба друштвених мрежа
Друштвене мреже попут Фејсбука постале су платформа за исказивање личних креативних поетика. Ту је песницима пружена прилика да се изразе у времену када су многи књижевни часописи затворили врата за оригиналне гласове. Са овом идејом, покренут је Фејсбук фестивал поезије кроз који је прошло преко три хиљаде песника из више од тридесет држава.
Ова иницијатива прерасла је у „Песничку републику“, виртуелну државу са својим заставама, химном, уставом, председником и владом. У њој су песници и љубитељи поезије добијали држављанство једноставним потписивањем у књизи, без плаћања пореза или чланарина. Република је додељивала награде књигама које су услед различитих околности остале незапажене током последњих педесет година.
Песма као спасење
У времену када песнички тронови прошлости бледе, нова поетика израња захваљујући савременим технологијама. Поезија мора добити ново лице – лице хуманизма које човека враћа његовој суштини. Треба га инспирисати, обрадовати и отворити врата ка новој перцепцији света.
Модерна књижевна критика и теорије, под утицајем глобалних политика, изгубиле су корак са реалношћу. Елитизам који је маргинализовао поезију мора остати прошлост, а песма поново заузети централно место као краљица уметности речи.
Нова ера поезије
У „Песничкој републици“ нема места за еснафску елиту. Овде песма служи да поново уздигне дух и врати уметност речи на пиједестал који заслужује. У времену када су све вредности на испиту, порука из срца републике јасно одзвања: „Свет треба да пева, а не да ратује„.