Devetnaesti vek – doba romantizma, narodne književnosti koju su oblikovali bogonadahnuti pojedinci.
Dvadeseti vek je obeležila avangarda, moderna i postmoderna. U treći milenijum stupili smo sa spoznajom da dolazi novo doba i novi ljudi, ali bez jasnog poimanja kuda nas to vodi. Internet je u novom milenijumu, uz medijsku dostupnost globalnih događaja, doneo kako prilike tako i izazove.
Umetnost je dobila otuđenu i akademsku notu, u svetu ispunjenom konfliktima, ratovima i korporativnom pohlepom, gde je empatija sve ređa. U takvom okruženju, poeziji su pokušali oduzeti lični ton i neophodnu emociju, želeći da je svedu na nešto bezlično.
Poezija u doba društvenih mreža
Društvene mreže poput Fejsbuka postale su platforma za iskazivanje ličnih kreativnih poetika. Tu je pesnicima pružena prilika da se izraze u vremenu kada su mnogi književni časopisi zatvorili vrata za originalne glasove. Sa ovom idejom, pokrenut je Fejsbuk festival poezije kroz koji je prošlo preko tri hiljade pesnika iz više od trideset država.
Ova inicijativa prerasla je u „Pesničku republiku“, virtuelnu državu sa svojim zastavama, himnom, ustavom, predsednikom i vladom. U njoj su pesnici i ljubitelji poezije dobijali državljanstvo jednostavnim potpisivanjem u knjizi, bez plaćanja poreza ili članarina. Republika je dodeljivala nagrade knjigama koje su usled različitih okolnosti ostale nezapažene tokom poslednjih pedeset godina.
Pesma kao spasenje
U vremenu kada pesnički tronovi prošlosti blede, nova poetika izranja zahvaljujući savremenim tehnologijama. Poezija mora dobiti novo lice – lice humanizma koje čoveka vraća njegovoj suštini. Treba ga inspirisati, obradovati i otvoriti vrata ka novoj percepciji sveta.
Moderna književna kritika i teorije, pod uticajem globalnih politika, izgubile su korak sa realnošću. Elitizam koji je marginalizovao poeziju mora ostati prošlost, a pesma ponovo zauzeti centralno mesto kao kraljica umetnosti reči.
Nova era poezije
U „Pesničkoj republici“ nema mesta za esnafsku elitu. Ovde pesma služi da ponovo uzdigne duh i vrati umetnost reči na pijedestal koji zaslužuje. U vremenu kada su sve vrednosti na ispitu, poruka iz srca republike jasno odzvanja: „Svet treba da peva, a ne da ratuje„.