Једно од запажених дела савремене европске кореографије, балет „Јесен” (Fall) белгијско-мароканског кореографа Сидија Ларбија Шеркауија, биће премијерно изведено вечерас од 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта.
Реч је о кореографији насталој 2015, која је током протекле деценије прошла кроз репертоаре више европских ансамбала, а у Новом Саду добија нову сценску поставку, с проширеним играчким саставом и извесним интервенцијама самог аутора.
У реализацији овог захтевног пројекта, покренутог на иницијативу директорке Балета СНП-а Аје Јунг, учествује више од педесет младих играча новосадског ансамбла, који се за сусрет са Шеркауијевим кореографским језиком припремају од августа. Посебан значај продукцији даје чињеница да се у завршној фази рада ансамблу придружио и сам кореограф, чије је присуство омогућило непосредно упознавање с поетиком једног од најистакнутијих представника савремене европске игре.
„Јесен” је изворно осмишљена за Балет Монте Карла, а њена полазишта налазе се у двоструком значењу енглеске речи fall — као ознаке за јесен, али и за пад. Управо између ова два значења развија се кореографски свет у којем се смењују уздизање и понирање, равнотежа и њено нарушавање, кретање појединца и колективна динамика ансамбла. Природни циклус опадања лишћа постаје метафора човекове непрестане борбе с гравитацијом, али и способности да се после сваког пада поново усправи.
Посебну димензију овом сценском промишљању даје музика естонског композитора Арва Перта, једног од најзначајнијих представника савременог духовног минимализма. Његове композиције, међу којима су „Fratres” и „Spiegel im Spiegel”, својом медитативношћу, понављањима и суптилним променама музичке структуре граде звучни простор у којем Шеркауи развија готово непрекинути ток покрета. Уместо наглашене драмске радње, представа се ослања на постепено обликовање сценских слика и њихово преливање из једне у другу.
Ова кореографија привукла је значајну пажњу европске критике. Белгијски критичар Питер Тјонк, у осврту објављеном 2021. године у специјализованом часопису Pzazz, указује на необичан спој класичне балетске технике и савременог плесног израза. За њега је „Јесен” својеврстан хибрид у којем се традиционалне балетске фигуре, игра на врховима прстију и сложена партнерства преплићу с покретима блиским хип-хопу и савременом физичком театру. Оно што ову кореографију нарочито издваја, примећује Тјонк, јесте одсуство тежње ка истицању појединачне виртуозности: играчи остају делови ширег организма, а кратке солистичке деонице не прекидају непрестано струјање ансамбла.
Сличну особеност препознала је и холандска критичарка Карима Аисауи, пишући у марту ове године за Theaterkrant о извођењу „Јесени” у продукцији ансамбла „Интроданс”. У њеном виђењу, тела играча час образују јединствен организам, час се раздвајају у дуете и мање групе, призивајући слике птичијих јата, речних токова, опалог лишћа и грана које се пружају према небу. Привидни хаос покрета постепено се претвара у складну целину, у којој се појединачне линије стапају у сложене, готово архитектонске формације.
Важну улогу у обликовању тог света имају и визуелни елементи представе. Костиме потписује Кимије Накано, док су за сценографију и дизајн светла рад Фабијане Пичоли. Прозирне тканине, променљиво осветљење и сенке које се непрестано преображавају стварају утисак нестабилног, ваздушастог простора, у којем се тела играча час појављују као јасно обликоване фигуре, час ишчезавају у заједничком кретању.
Шеркауи припада кругу савремених кореографа чији рад упорно преиспитује границе између различитих извођачких дисциплина. У његовом опусу сусрећу се класичан балет, савремена игра, елементи источњачких сценских традиција, физички театар и визуелне уметности. Сарађивао је с угледним светским ансамблима, међу којима су Балет Париске опере, Краљевски балет у Лондону и миланска Скала, али и с уметницима из других области, попут Марине Абрамовић, Мадоне и Бијонсе.
За домаћу публику његово име није непознато. Захваљујући Београдском фестивалу игре и Битефу, у Србији су већ представљена нека од његових најзначајнијих остварења, попут „In Memoriam”, „Faun”, „Milonga” и „Fractus V”. Ипак, новосадска „Јесен” доноси другачију врсту сусрета са Шеркауијевом уметношћу: не гостовање већ формирање представе унутар домаћег ансамбла, што подразумева и усвајање специфичног кореографског језика.
У томе је, можда, и највећи значај ове премијере за Балет СНП-а. Уласком „Јесени” у његов репертоар, новосадски ансамбл добија прилику да се непосредно суочи с једним од препознатљивих токова савремене европске игре, у којем је балетска техника полазиште, али не и коначно ограничење уметничког израза.