Ако су банатски Словаци по нечему препознатљиви то је њихов ликовни изражај под називом – наива која подразумева посебан правац у ликовној уметности који стварају самоуки уметници.
Управо она, али под пуним називом Ковачичко наивно сликарство, крајем 2024. године уврштено је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, чиме је феномен словачке наиве из Србије добио је највиши статус међународне културне заштите.
Ми смо недавно посетили уметнике из Падине, која припада ковачичкој општини, а чија прича почиње далеке 1806. године када су се Словаци доселили у Банат и основали Падину, изабравши валовито подручје, највећи проблем им је био недостатак воде. Инспирисани историјом настанка села, са жељом да је овековече наивним сликарством, талентовани мештани су се пре 16 година окупили и основали Удружење ликовних уметника „Смед”, односно на српском – жеђ. Тренутно њих 12 чини поменуту организацију, од чега се њих двоје налази на Унесковој листи: Ана Котвашова и Павел Поволни Јухас, иначе са својих 80 година најстарији члан „Смеда”.
– За понос је имати таква два врхунска сликара – вели председница Весна Козјак, на чију иницијативу се много тога постигло у протеклих годину дана, откако је дошла на поменуту функцију. – Радимо на томе да се чује за наше удружење. Ове године смо, 21. августа, први пут организовали Ликовну колонију која је била међународног карактера, јер смо имали уметнике и из Словачке и Чешке. Наравно, дошле су нам колеге и из Београда, Панчева, Јаношика, Ковачице. Имали смо тематско сликање, о води, а онда смо направили изложбу код бунара.
Сеоски, салашарски, земљораднички мотиви јасних линија и упечатљивих боја красе данас Галерију која је отворена за посете четвртком од 10 до 13 часова, и суботом од 13 до 16.
– Наше Удружење је прво било при Дому културе, онда смо се пребацили у кућу некадашњег председника Јана Русарика, потом нам је Матица словачка дала просторију у овој згради, али ни то није ишло, па смо користили простор Месне заједнице, све до сад кад смо добили ове просторије у ком је некад био бутик – појашњава нам Павел Поволни Јухас, похваливши све грађане који су на било који начин учествовали у сређивању последњег и тренутног седишта Галерије.
Осим што се баве очувањем традиције и културе на платну, чланови „Смеда” и путују, планирају, друже се…
– Заједно правимо планове за будућност и жеља нам је да склапамо нова пријатељства и сарадње са осталим сродним удружењима – каже једна од чланица Ана Дургалова. – Волела бих да што више презентујемо нашу банатску наиву. Читала сам да ће се дефиниција наиве променити, јер и време се мења, самим тим и сећања. Мотиви ће бити другачији, али вредност ће увек бити на високом нивоу.
Л. Радловачки
Пројекат „Скривени драгуљи војвођанских села и варошица” реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.