Изложба посвећена сликарском опусу Аксентија Мародића (1838–1909), академски образованог уметника великог талента и интелектуалца широке културе, биће отворена вечерас у 20 часова у Галерији Матице српске.
У средишту поставке „У потрази за вечном лепотом” налазе се иконе са иконостаса Манастира Ковиљ, које су током протеклог периода прошле кроз сложен и захтеван процес конзервације и рестаурације, али ће изложба бити прилика и за потпуније сагледавање стваралаштва уметника чије дело дуго није било у средишту пажње стручне и шире јавности.
У години у којој Матица српска обележава два века постојања, ова изложба представља један од значајних подухвата ГМС, установе која се већ више од осам деценија професионално бави заштитом уметничког наслеђа. После конзервације и рестаурације монументалног иконостаса Арсенија Теодоровића из некадашње Саборне цркве у Будиму, радови Аксентија Мародића из Ковиља постали су нови велики пројекат њеног конзерваторско-рестаураторског атељеа.
– Чинило нам се да је управо јубилеј Матице српске прилика не само да јавности на другачији начин представимо иконе са иконостаса Манастира Ковиљ, већ и целокупно стваралаштво Аксентија Мародића, уметника чији су живот и рад нераскидиво повезани са најстаријом књижевном, културном и научном установом српског народа, а који данас заслужује ново читање, нов начин презентације и ново разумевање особености свог сликарског опуса – речи су управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски.
На конференцији за новинаре она је нагласила да изложба треба да допринесе промени места које Мародић заузима у историји српске уметности, али и начина на који публика препознаје и вреднује његово дело. Истраживања спроведена током припреме поставке, најавила је, биће основа и за будућу монографску студију о животу и стваралаштву овог уметника.
Изложба доноси око 110 Мародићевих дела из бројних музејских и приватних колекција
Прву велику ретроспективу Аксентија Мародића приредила је управо ГМС 1970, а сада, после 56 година, пред публиком је око 110 његових уметничких дела из музејских, црквених и приватних колекција.
Како је објаснила ауторка изложбе, музејска саветница др Снежана Мишић, хронолошко-тематска поставка прати његово школовање у Бечу, религиозно и портретно сликарство, посвећеност националној идеји, све до италијанских искустава и ковиљског иконостаса.
Посебно место припада готово пет деценија дугој повезаности с Матицом српском, чији је визуелни пантеон у значајној мери обликовао портретима њених председника, часника и добротвора.
Најмонументалније и најрепрезентативније Мародићево остварење свакако је иконостас цркве Светих архангела Михаила и Гаврила у Манастиру Ковиљ. После разарања манастирске цркве у револуционарним збивањима 1849, када је страдао и стари иконостас, приступило се обнови храма.
Богата активност ГМС у години великог јубилеја Матице српске
Пред отварање изложбе Свечаном седницом биће обележено 179 година Галерије Матице српске и два века Матице српске. Подсетимо, у години овог великог јубилеја, ГМС је реализовала низ програма којима представља различите аспекте заједничке историје и богатства националног културног наслеђа.
Међу њима су изложбе, каталози и филмови посвећени изложбама „Уметничка збирка Матице српске”, „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије” и сада „Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом”.
Обележавање јубилеја излазило је и изван зидова Галерије, те су тако изложбени програми реализовани и у другим срединама српског културног простора, међу којима су Сентандреја, Лесковац, Требиње, а за десетак дана и Бањалука, са циљем да се значај Матице српске и њен допринос српској култури представе широј јавности.
„Година великог јубилеја прилика је да се осврнемо на богату прошлост, али и да промислимо о одговорности коју носимо у очувању и развијању наслеђа које нам је поверено. Галерија Матице српске, заједно са Матицом српском и Библиотеком Матице српске, наставља да повезује прошлост и савременост, чува вредности националне културе и ствара нове садржаје за будуће генерације”, порука је управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски.
Нови црквени мобилијар израдио је новосадски дрворезбар Јохан Киснер, док је осликавање иконостаса 1870. поверено тада младом академском сликару Аксентију Мародићу.
– Уговором од 2. јула 1870. Мародић се обавезао да ће током шест година насликати 52 иконе на иконостасу и у предолтарском простору – наводи др Снежана Мишић.
Међутим, рад на иконостасу протегао се на готово две деценије. Мародићева студијска путовања по Европи, нарочито боравак у Италији, значајно су утицала на обликовање његовог сликарског израза.
Прожет духом позноназаренског сликарства, али тематски прилагођен православној традицији, ковиљски иконостас сведочи о прожимању српског црквеног сликарства са средњоевропским уметничким тенденцијама и наслеђем високе ренесансе.
У појединим композицијама јасно се препознаје дијалог са великим узорима и њиховим делима, пре свега Рафаелом и Леонардом да Винчијем: од „Сикстинске Мадоне”, „Мадоне из Фолиња” и „Преображења” до „Тајне вечере”.
Посебну димензију предстојећој изложби даје обиман конзерваторско-рестаураторски подухват, започет након демонтаже иконостаса у Ковиљу.
Пошто је 2025. године добијен благослов митрополита бачког др Иринеја (Буловића), стручњаци Галерије Матице српске у сарадњи са колегама из Покрајинског завода за заштиту споменика културе приступили су прегледу, документовању, заштити и транспорту икона. Уследила су испитивања њихове структуре, стања бојеног слоја и старих заштитних премаза, а потом и поступци чишћења, стабилизације и рестаурације.
– Припремни радови подразумевали су фотографисање у видљивом, инфрацрвеном и ултраљубичастом спектру, како бисмо утврдили постоје ли припремни цртежи, какво је стање заштитних слојева и све добро документовали за наставак радова. Један од највећих изазова било је чишћење бојених слојева, уклањање нечистоћа и деградираних лакова, нарочито на иконама са позлаћеним позадинама и осетљивим флоралним мотивима – објашњава руководилац радова на конзервацији и рестаурацији Дарко Деспотовић.
Говорећи на конференцији, Деспотовић је прецизирао да су од 46 икона са иконостаса 42 сликане на платну кашираном на дрвене плоче, које су допринеле очувању сликарских носилаца. Највећа оштећења дрвета затечена су на дверима, царским и бочним, па су њихову санацију преузеле колеге из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, док су конзерватори Галерије радили на бојеним слојевима.
Уз иконе са иконостаса, за изложбу је конзервирано и рестаурирано више од десет Мародићевих дела из других збирки, а међу њима су била и остварења која су у Галерији први пут прошла кроз конзерваторски третман још уочи ретроспективе 1970.
Управо очување изворног сликарског материјала и поштовање историјских трагова представљали су основно полазиште овог подухвата, у којем су, уз музејске стручњаке, учествовали и истраживачи који су савременим аналитичким методама испитивали материјале и технике Мародићевог сликарства.
Драгоцен ослонац конзерваторима, открила је Снежана Мишић, била су и сликарева писма у којима је, наручујући боје из Беча, прецизно наводио пигменте, што је омогућило повезивање архивских података с лабораторијским испитивањима.
Поставку допуњују виртуелна презентација иконостаса, дигитална мапа Мародићевих путовања по Италији и филм Мирослава Стајића о конзервацији и рестаурацији ковиљских икона, док је пред затварање изложбе планирана и премијера играно-документарног филма о сликаревом животу и делу.
Предстојећа изложба „Аксентије Мародић: У потрази за вечном лепотом” тако неће бити само сусрет публике са делима једног неправедно запостављеног сликара, већ и сведочанство о значају савремене музејске делатности у очувању националне културне баштине. Истовремено, она отвара могућност да се Мародићев опус, на размеђи православне традиције, академизма и европског сликарства 19. века, изнова вреднује у ширем контексту српске историје уметности.