Велика балетска звезда, а данас и врхунски педагог Емилија Корфија рођена је у Атини, где је почела да игра у Државној школи за плес.
Наставила је потом школовање на Државној мађарској балетској академији и одмах након што је дипломирала постала је не само део Балета Народног позоришта Мађарске у Печују, већ главна играчица трупе. Средином деведесетих година прошлог века враћа се кући, где је наступала за Национално позориште Грчке, Националну оперу Грчке…
Паралелно с играчком каријером почела је да држи часове балета и репертоара на Професионалном одељењу Плесног центра Исадора Данкан у Атини. У новом миленијуму фокус јој је на педагошком раду с професионалцима, мада је 2000. основала Компанију за савремени плес X-ART те и даље плеше у савременим пројектима у Грчкој и иностранству.
У Нови Сад је дошла на позив директорке Балета СНП-а Аје Јунг како би радила са балетским ансамблом нашег најстаријег професионалног театра?
– Први пут сам била у Новом Саду 1993, дакле пре заиста много година – присетила се Емилија Корфија у разговору за „Дневник”. – У то време сам студирала и играла у Мађарској, па смо мој супруг Александар Нешков и ја често долазили у Нови Сад. Добро познајем историју Балета Српског народног позоришта и његов развој кроз године. Веома сам пријатно изненађена данашњим ансамблом – младим играчима из читавог света, пуним енергије, воље за радом и жеље да пруже свој максимум. Честитам вам на томе, јер ово је заиста чудо које се догодило за веома кратко време. Данас сви у Атини будно пратимо дешавања у новосадском Балету.
На шта сте се највише фокусирали у раду са играчима СНП-а?
– Током боравка у Новом Саду свакодневно сам држала јутарње часове за цео ансамбл. На тај начин сам припремала играче за пробе и техничке захтеве представе Крцко Орашчић која се ових дана изводи на новосадској сцени. Такође сам присуствовала пробама солиста и трудила се да им помогнем пре свега у техничком аспекту кореографије, заједно са репетиторима ансамбла.
Које су главне вредности које настојите да пренесете играчима током оваквих гостујућих ангажмана?
– Сваки педагог у ансамбл доноси сопствено искуство и знање. Увек се трудим да играчима пружим оно што им је у датом тренутку најпотребније, у складу са репертоаром. Често предлажем другачији начин рада са телом, како би се играчи осећали сигурније и опуштеније. Као гостујући педагог, важно је освежити ансамбл и донети нову енергију. Управо зато је изузетно значајно оно што Аја Јунг ради, позивајући бројне госте како би одржала висок ниво мотивације у ансамблу. Када је дух снажан – тело га прати.
Како усклађујете класичну балетску традицију са савременим тенденцијама у раду са ансамблом?
– У свом раду често користим елементе савременог сценског израза, јер верујем да они доприносе развоју класичне технике и телесне спремности играча. Балет је данас, као и његова техника, неминовно под утицајем савремених уметничких пракси. Ипак, традиција је нешто што ћу увек поштовати, јер представља наше наслеђе и оно што одржава балет живим до данас. У тој традицији чувају се историја и етика тог суптилног света класичне уметничке игре.
Посебне везе са Новим Садом
– Била сам удата за српског балетског играча и педагога Александра Нешкова. Новосађанина. Александар је, нажалост, преминуо пре пет година у Атини. Његова ћерка и ја увек радо долазимо у Нови Сад како бисмо одржале блиске односе са његовом породицом. Његов брат Јован, сестра Војислава и њихове породице представљају право благо, како за мене, тако и за нашу ћерку Ирини. Зато је радост мог доласка у Нови Сад увек двострука – јер верујем да би Александар био веома срећан. Волео је Нови Сад и био поносан на своје српско порекло, иако је 25 година живео у Грчкој и био првак Балета Националне опере у Атини.
Шта вас је посебно импресионирало код играча Балета СНП-а током боравка у Новом Саду?
– Посебно ме је импресионирала разноликост ансамбла, нарочито међу млађим играчима. Њихова посвећеност и радна енергија су изузетни. Сматрам да је ансамбл технички снажан и изразито виталан. Верујем да је пред њима веома обећавајући развој и лепа будућност.
Колико међународне сарадње и гостујући ангажмани доприносе развоју младих играча и ансамбла у целини?
– Међународна сарадња са гостујућим кореографима и педагозима различитих естетских и радних искустава представља један од кључних фактора успеха сваког ансамбла. Играчи, нарочито млађи, али не искључиво они, на тај начин развијају свој уметнички идентитет и јачају своје техничке и интерпретативне капацитете.