Без сумње једна од најимпресивнијих изложби у последњих неколико година, Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије, биће отворена 5. јула у 20 часова у Галерији Матице српске. Поставка обухвата 85 репрезентативних експоната, од икона, графика, слика, графика, до изузетних дела примењене уметности, односно богослужбених предмета. Добнар део материјала који твори изложбу шира јавност до сада или није била у прилици да види, будући да су се налазили у епархијским ризницама или приватним колекцијама.
– И баш као што у њеном наслову имамо и сјај и славу, тако и сама ова изложба заиста доноси једну нову енергију, једну нову естетику и другачију атмосферу у изложбене просторе Галерије Матице српске – изјавила је на конференцији за новинаре управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски. – Изложба прича о два века трајања Карловачке митрополије кроз одабране предмете и уметничка дела са идејом да се прикажу оне личности, које су утемељиле и развијале једну од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа. Исто тако, идеја је била и да се кроз уметност прикаже шта се ту заправо догађало у развоју ликовности.
Ова изложба, врло комплексна и по врсти материјала који се излаже и по ширини територије са које су предмети стигли – настала је као део програмских активности ГМС везаних за обележавање два века Матици српске. По речима једног од њених аутора, проф. др Владимира Симића, било је логично да се једном изложбом у ствари објасне оквири и контекст унутар кога је и настала Матица српска. А тај контекст, истакао је проф. Симић, управо јесте Карловачка митрополија, те зато изложба и почиње Великом сеобом Срба, односно њиховим преласком из Османског царства у Аустријску монархију.
Аутори изложбе су др Владимир Симић, професор историје уметности на Филозофском факултету у Београду, и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске
– Дешава се не само једна сеоба, једна миграција народа, већ се дешава прелазак из једног културног модела у други. Почиње, дакле, нова етапа у развоју српског народа, у развоју српске културе – подсетио је проф. Симић. – У таквим оквирима, у наредних 100-200 година, формирају се све културне институције које постају водиље у даљем развитку српског народа. Коначно, те институције су постала основа на којој смо ми изгладили нашу модену државу. Сама пак изложба показује један сегмент историје те институције, у смислу како је уметност функционисала у контексту српске културе, српске духовности, региозности од краја XVII до почетка XX века. A друго питање је где је тај феномен сада у нашој култури, односно како он кориспондира са нашим временом.
Коауторка изложбе др Александра Человски, кустоскиња ГМС, указала је на чињеницу да ће публика сада први пут бити у прилици да види, на пример, плаштаницу из 18. века, која се чува у Цркви светог Георгија у Будимпешти, а носи потпис чувеног Христофора Жефаровића; затим Мандилион, односно платно на којем је отиснут Христов лик, чији је аутор Арса Теодоровић, али и портрет цара Франца Јозефа, рад Паје Јовановића, који ће сада по први пут бити изложен јавности.
– Поред уметничког аспекта, фокусирали и на неке друге вредности Карловачке митрополије, запитавши се на које то све начине она живи и данас. Тако ћемо у сарадњи са Музејем пчеларства и винарства Живановић представити рецепт за чувени карловачки бермет, а с друге стране, Мануал музеј нам је помогао да, врло посвећено и прецизно, изведемо реконструкцију јагњећих тапета, које и данас красе негдашњу трпезарију а сада ризницу Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, где се иначе, првобитно налазила и слика Паје Јовановића „Сеоба Срба”, која је сада у здању Патријаршије у Београду – навела је др Александра Человски.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм, а у њеном оквиру биће доступан и различит мултимедијални садржај за који су заслужни проф. др Исидора Ђурић, проф. др Игор Кекељевић и мср Филип Мирчески, као и кратки играно-документарни филм о историјату Карловачке митрополије аутора Мирослава Стајића. Припремљен је такође и породични водич за родитеље са децом, јер је идеја ГМС да и најмлађима приближи важност улоге и значај Карловачке митрополије. Поставка „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије” моћи ће да се посети до 27. септембра 2026. године.
М. С.
Пројекат „Утицај Матице српске на културни, научни и друштвени развој Новог Сада“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.