Centralni program povodom obeležavanja dva veka od osnivanja i rada Matice srpske održan je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 16. februara, na dan kada su pre 200 godina njeni osnivači Gavrilo Bozitovac, Jovan Demetrović, Josif Milovuk, Petar Rajić, Andrija Rozmirović, Georgije Stanković i Jovan Hadžić u Pešti stavili potpis na osnivački akt u današnjem smislu reči, udarivši time temelje za njen plodonosan rad na polju očuvanja identiteta, književnosti, jezika i kulture srpskog naroda, koji traje i danas.
Kako je istakao predsednik Matice srpske Dragan Stanić, povod nastanku ustanove bilo je nastojanje dobronamernih, preduzimljivih Srba iz Pešte da pomognu Georgiju Magaraševiću u spasavanju dve godine ranije pokrenutog časopisa Serbske letopisi, koji od 1823. godine nosi naziv Letopis Matice srpske, i predstavlja jedan od dva književno-naučna časopisa koja na čitavom svetu najduže u kontinuitetu izalaze. Razvoj letopisa i Matice srpske ne mogu se odvojeno posmatrati i suštinski, kako je Stanić rekao, časopis i ustanova su usmereni ka ostvarenju tri saznajna, stvaralačka cilja, a to su izgradnja identitetskih saznanja o Srbima, ka saznanju slovenskog sveta i zajedništa, i ka sagledavanju Evrope, evropske književnosti i kulture i svetskih horizonata relevantnih za srpsku kulturu i njeno razumevanje svečovečanskog konteksta u kojem postoji.
– Ovakav književno-kulturni obrazac je bio i ostao od suštinskog značaja ne samo za Leptopis nego i za celu Maticu srpsku, stoga je naša ustanova nastojala da pribira i organizuje pre svega saznajnu dimenziju takvog pogleda na svet, a to znači književno, umetničko, naučno i kulturno stvaralaštvo u najširem smislu. Na takvom temelju Matica je delovala i deluje kao ustanova prosvetiteljska po karakteru. Ovakvu prosvetiteljsku orijentaciju Matica je uz neophodne modifikacije nosila i pronosila kroz veoma različite kulturno-istorijske epohe. Od svih tih epoha i stislih formacija Matica je uspela da preuzme ono najbolje i da ugradi u svoj večno usavršavani prosvetiteljski program. Iskušenja su bila mnogostruka, bilo je i lutanja i traženja, čak i dugih preispitivanja, ali su najsvetliji principi jasno držani u svom vidokrugu ma kakav ambijent bio kroz koji se prolazilo. U domenu političkih i državnopravnih odnosa Matica srpska je postojala i obavljala svoju misiju u različitim sistemima – napomenuo je Stanić.
On je istako da istorijska iskustva Matice srpske ukazuju da svaki napad na nju i srpsku kulturu uopšte, nagoveštava i nasilje, te ugrožavanje gole egzistenicije srpskog naroda. Međutim, rekao je Stanić, posle svih razornih istorijskih događaja, ustanova se uspešno oporavljala te postajala jača i sadržinski bogatija.
– Tako nešto se moglo desiti pre svega zato što je Matica srpska pre svega imala jasan osnovni, strateški orijentir pa je oko takvog orijentira mogla uvek iznova da okupi kreativnu energiju novih , mlađih, entiuzijastički ponesenih delatnika. Tako izgrađen čitav sistem Matice srpske koji, osim matice majke ima i posebne ustanove najvišeg reda i značaja u srpskoj kulturi – biblioteku, galeriju, izdavački centar, jesu ponos ne samo matičinih sistema nego srpske kulture u celini. Ako se tome dodaju i ustanove u čijem osnivanju je Matica aktivno učestvovala počev od Srpskog narodnog pozorišta, Muzeja Vojvodine, Sterijinog pozorja i drugih, onda se ovaj lanac ustanova i udruženja nezaustavljivo širi i postaje jasno da je Matica srpska svojevrsna Alma mater, hraniteljica majka, u kojoj su se začinjala i rađala različita čeda, plodovi koji su svojim sazrevanjem postajali zasebne institucije od kapitalnog značaja za srpsku kulturu – naglasio je Dragan Stanić.
Istakao je da Matica nastoji da bude prisutna na celini srpskog kuturnog prostora, uključujući i Srbe u rasejanju. Potpuno je otvorena i spremna da na temelju naučnih saznanja i širokog programa ostvaruje protok ideja, kulturnih vrednosti i ljudi, spremnih da s punom nacionalnom samosvešću gradi zajednički evropski i svetski komunikaciono-kulturni prostor.
– Svi znamo koliko je teško ostvariti ovako širok, ambiciozan i mirotvorni program kulturne delatnosti, pogotovo u ovom vremenu u kojem je na delu strašna ratna strategija i retorika udružena sa odsustvom volje da se postepeno rešavaju sporne situacije i da se dođe do prilike za uspostavljanje istinskog mira. Bez obzira na takve okolnosti Matica srpska kao i srpska država i srpski narod treba posvećeno da rade u korist takvog mirotvornog cilja. Naša ustanova jeste sekularna, građanska po karakteru sa kreativnim kapacitetima sposobnim da razvijaju mnogostruke aspekte ljudske kreativnosti kakve se ispoljavaju u vremenu našeg doba nauke i tehnike, komunikacionog obilja pa i izazova transhumanizma koji je sve prisutniji u vremenu intenzivnog istraživanja u oblasti veštačke inteligencije. Matica srpska stoga mora postavljati pitanja o humanističkim konsekvencama ovog prodora transhumanizma, ne samo u ljudsko znanje nego i u čovekov mentalni habitus, u tananost duševnih doživljaja, u drštevno biće, a pogotovo u svetsko politički sistem odnosa među državama i narodima. Ovakav bezdušni svet koji nastaje nije svet Matice srpske, nije ni svet u kakav je srpski narod tradicionalno verovao. Zbog toga se uvek moramo podsećati na čitav sistem zaveta i zavetnih saznanja koje je Matica izgradila tokom svoja dva veka postojanja. Ništa od onoga što se kroz ta dva veka pokazalo od trajnog značaja i zančenja ne sme biti zaboravljeno – naglasio je predsednik Matice srpske.
Patrijarh Porfirije: Nasleđe koje obavezuje
Patrijarh Porfirije je rekao da je Matica srpska kroz različite istorijske okolnosti – političke promene, društvene lomove i ideološke pritiske opstajala jer je bila zasnovana na uverenju da znanje, knjiga i naučni rad imaju vrednost koja prevazilazi trenutak.
– Ovaj jubilej otvara i pitanje odgovornosti. Nasleđe koje primamo nije samo predmet poštovanja i divljenja, nego nas i obavezuje, nas ovde i sada. Kulturne ustanove su žive i traju onda kada istovremeno neguju pamćenje i ostaju otvorene za nove izazove i naraštaje – ne kao njihovi posmatrači, nego kao njihovi satrudnici i kao oni koji je oblikuju. Oni ne iščekuju budućnost, već je u meri svoje duhovne i stvaralačke snage odgovorno pripremaju i izgrađuju – rekao je patrijarh i izrazio želju da veliki jubilej bude podsticaj da Matica srpska i u vremenima koja dolaze ostane mesto sabiranja, učenosti i odgovornog dijaloga – na korist naroda i na dobro budućih pokolenja.
Svečanoj akademiji prisustvovao je, i poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije, koji je istakao da je Matica srpska duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda i da još od osnivanja 1826. godine, SPC i Matica idu u korak, istim putem, ruku pod ruku, ali svaka u svojim kompetencijama.
– Odnos Matice srpske i Srpske crkve nije bio formalno uređen, ali je počivao na zajedničkoj odgovornosti prema narodu – kazao je patrijarh Porfirije. – Crkva je vekovima davala duhovnu orijentaciju narodu, oblikovala njegov etos i identitet i utemeljivala sâm smisao njegovog postojanja, dok su pismenost, školstvo i istorijsko pamćenje bili okviri kroz koje se ta duhovna stvarnost izražavala. Osnovana u vremenu kada je srpska državnost tek počela da se institucionalno obnavlja, Matica srpska je prihvatila i razbuktala onaj plamen duhovnosti i kulture koji je Srpska crkva čuvala i rukom zaklanjala od vetrova i bura, u svim državama u kojima je podeljen živeo srpski narod. Istorijski trenutak u kome živimo ima sličnosti sa godinama kada je Matica osnovana, pa tako i zadaci koji stoje pred njom kao i svima nama. Pojava Matice, samim tim, predstavlja jedan dragocen fenomen – kulturni život više nije bio isključivo vezan za crkvene okvire, ali se od njih nije ni odvajao. Tako je novo prihvatano bez raskida sa nasleđem, a vernost predanju nije zatvarala prostor za susret sa novim, suštinski vrednosno komplementarnim izrazima kulturnog iskustva.
Po rečima savetnika i izaslanika predsednika Republike Srbije, Miloša Vučevića, svečnom akademijom povodom dva veka Matice srpske naša genercija ne obležava dva stoleća istorijskog trajanja institucije koja nas je sabrala, već dva puna veka istrajnosti naroda da sačuva samog sebe u svim okolnostima.
– Matica je zato srpska, uvek i zauvek poslednji bedem odbrane onog što jesmo i biramo da budemo – kazao je Vučević. – Bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističe nekulture zaborava koji tako beskompromisno poziva današnji desničarski trenutak čovečanstva, u kojem je sve nacionalno i suvereno prokuženo. Ona je stražar koji bespoštedno čuva vrednosti nasleđa, ali prvenstveno reč srpsku i jezik srpski, a ukoliko jednom narodu oduzmemo jezik i reč, oduzimamo mu i logiku postojanja. Dvovekovna odbrana naše kulture, književnosti, jezika i reči, odbrana je našeg sveta i našeg postojanja.
Vučević je za dve stotine godina dugu misiju Matice srpske rekao da nije kulturna politika već egzistencijalna nužnost.
– Ako nam izmene jezik i pismo, izmenili su nas. Ako izgubimo sposobnost da imenujemo, izgubli smo sposobnpost da mislimo. A onaj narod koji izgubi sposobnost da misli na svom jeziku i na svom pismu da to ovekovača i za potomstvo čuva kroz svoju književnost, izgubio je sposobnost da traje i da čuva istinu o slobodi, a možda je izgubio i pravo da to čini. Zato nikog i ne treba da čudi što su u vremenima najtežih iskušenja upravo knjige prvo spaljivane, biblioteke bombardovane, a ćirilica zabranjivana. Zato nikog ne treba da čudi što će Matica srpska uvek biti prva na udaru svih onih koji žele da demontiraju svet u kome znamo ko smo i u kome pamtimo ko moramo biti. Smeta zato što je srpska i zato što je Matica. Još manje treba da čudi to što baš iz tih razloga, Maticu srpsku nikada nećemo dati. Na nama je da budemo dostojni predaka i da po svaku cenu sačuvamo košnicu srpstva u kojoj se od 1826. u Novom Sadu neprekidno iz nektara političko-istorijskog iskustva stvara slatki med našeg srpstva. Matica srpska je srspki dom sabornosti nešeg naroda. Čuvajući svoju reč, čuvamo svoj svet, čuvajući svoj jezik, čuvamo sebe i svoju čast, čuvajući svoju Maticu, čuvamo Srbiju – poručio je Vučević.
U umetničkom delu svečane akademije učestvovali su glumci i hor Opere Srpskog narodnog pozorišta, članovi Tamburaškog orkestra „Vilaˮ, deca i učenici u režiji Luke Kecmana.
Svečanoj akademiji su prisustvovali, između ostalog, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, ministar kulture Nikola Selaković i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, mitropoliti bački Irinej, crnogorsko-primorski Joanikije, vranjski Pahomije i budimljansko-nikšićki Metodije, episkopi šabački Jerotej i mohački Damaskin, članovi diplomatskog kora, predstavnici Vojske Srbije časnici Matice srpske i brojni zvaničnici i ugledne ličnosti iz društvenog, kulturnog i javnog života Srbije.
Dnevnik
Projekat „Uticaj Matice srpske na kulturni, naučni i društveni razvoj Novog Sada“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.