Централни програм поводом обележавања два века од оснивања и рада Матице српске одржан је у Српском народном позоришту у Новом Саду 16. фебруара, на дан када су пре 200 година њени оснивачи Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић у Пешти ставили потпис на оснивачки акт у данашњем смислу речи, ударивши тиме темеље за њен плодоносан рад на пољу очувања идентитета, књижевности, језика и културе српског народа, који траје и данас.
Како је истакао председник Матице српске Драган Станић, повод настанку установе било је настојање добронамерних, предузимљивих Срба из Пеште да помогну Георгију Магарашевићу у спасавању две године раније покренутог часописа Сербске летописи, који од 1823. године носи назив Летопис Матице српске, и представља један од два књижевно-научна часописа која на читавом свету најдуже у континуитету изалазе. Развој летописа и Матице српске не могу се одвојено посматрати и суштински, како је Станић рекао, часопис и установа су усмерени ка остварењу три сазнајна, стваралачка циља, а то су изградња идентитетских сазнања о Србима, ка сазнању словенског света и заједништа, и ка сагледавању Европе, европске књижевности и културе и светских хоризоната релевантних за српску културу и њено разумевање свечовечанског контекста у којем постоји.
– Овакав књижевно-културни образац је био и остао од суштинског значаја не само за Лептопис него и за целу Матицу српску, стога је наша установа настојала да прибира и организује пре свега сазнајну димензију таквог погледа на свет, а то значи књижевно, уметничко, научно и културно стваралаштво у најширем смислу. На таквом темељу Матица је деловала и делује као установа просветитељска по карактеру. Овакву просветитељску оријентацију Матица је уз неопходне модификације носила и проносила кроз веома различите културно-историјске епохе. Од свих тих епоха и стислих формација Матица је успела да преузме оно најбоље и да угради у свој вечно усавршавани просветитељски програм. Искушења су била многострука, било је и лутања и тражења, чак и дугих преиспитивања, али су најсветлији принципи јасно држани у свом видокругу ма какав амбијент био кроз који се пролазило. У домену политичких и државноправних односа Матица српска је постојала и обављала своју мисију у различитим системима – напоменуо је Станић.
Он је истако да историјска искуства Матице српске указују да сваки напад на њу и српску културу уопште, наговештава и насиље, те угрожавање голе егзистениције српског народа. Међутим, рекао је Станић, после свих разорних историјских догађаја, установа се успешно опорављала те постајала јача и садржински богатија.
– Тако нешто се могло десити пре свега зато што је Матица српска пре свега имала јасан основни, стратешки оријентир па је око таквог оријентира могла увек изнова да окупи креативну енергију нових , млађих, ентиузијастички понесених делатника. Тако изграђен читав систем Матице српске који, осим матице мајке има и посебне установе највишег реда и значаја у српској култури – библиотеку, галерију, издавачки центар, јесу понос не само матичиних система него српске културе у целини. Ако се томе додају и установе у чијем оснивању је Матица активно учествовала почев од Српског народног позоришта, Музеја Војводине, Стеријиног позорја и других, онда се овај ланац установа и удружења незаустављиво шири и постаје јасно да је Матица српска својеврсна Алма матер, хранитељица мајка, у којој су се зачињала и рађала различита чеда, плодови који су својим сазревањем постајали засебне институције од капиталног значаја за српску културу – нагласио је Драган Станић.
Истакао је да Матица настоји да буде присутна на целини српског кутурног простора, укључујући и Србе у расејању. Потпуно је отворена и спремна да на темељу научних сазнања и широког програма остварује проток идеја, културних вредности и људи, спремних да с пуном националном самосвешћу гради заједнички европски и светски комуникационо-културни простор.
– Сви знамо колико је тешко остварити овако широк, амбициозан и миротворни програм културне делатности, поготово у овом времену у којем је на делу страшна ратна стратегија и реторика удружена са одсуством воље да се постепено решавају спорне ситуације и да се дође до прилике за успостављање истинског мира. Без обзира на такве околности Матица српска као и српска држава и српски народ треба посвећено да раде у корист таквог миротворног циља. Наша установа јесте секуларна, грађанска по карактеру са креативним капацитетима способним да развијају многоструке аспекте људске креативности какве се испољавају у времену нашег доба науке и технике, комуникационог обиља па и изазова трансхуманизма који је све присутнији у времену интензивног истраживања у области вештачке интелигенције. Матица српска стога мора постављати питања о хуманистичким консеквенцама овог продора трансхуманизма, не само у људско знање него и у човеков ментални хабитус, у тананост душевних доживљаја, у дрштевно биће, а поготово у светско политички систем односа међу државама и народима. Овакав бездушни свет који настаје није свет Матице српске, није ни свет у какав је српски народ традиционално веровао. Због тога се увек морамо подсећати на читав систем завета и заветних сазнања које је Матица изградила током своја два века постојања. Ништа од онога што се кроз та два века показало од трајног значаја и занчења не сме бити заборављено – нагласио је председник Матице српске.
Патријарх Порфирије: Наслеђе које обавезује
Патријарх Порфирије је рекао да је Матица српска кроз различите историјске околности – политичке промене, друштвене ломове и идеолошке притиске опстајала јер је била заснована на уверењу да знање, књига и научни рад имају вредност која превазилази тренутак.
– Овај јубилеј отвара и питање одговорности. Наслеђе које примамо није само предмет поштовања и дивљења, него нас и обавезује, нас овде и сада. Културне установе су живе и трају онда када истовремено негују памћење и остају отворене за нове изазове и нараштаје – не као њихови посматрачи, него као њихови сатрудници и као они који је обликују. Они не ишчекују будућност, већ је у мери своје духовне и стваралачке снаге одговорно припремају и изграђују – рекао је патријарх и изразио жељу да велики јубилеј буде подстицај да Матица српска и у временима која долазе остане место сабирања, учености и одговорног дијалога – на корист народа и на добро будућих поколења.
Свечаној академији присуствовао је, и поглавар Српске православне цркве, патријарх Порфирије, који је истакао да је Матица српска дубоко уткана у духовну и културну историју српског народа и да још од оснивања 1826. године, СПЦ и Матица иду у корак, истим путем, руку под руку, али свака у својим компетенцијама.
– Однос Матице српске и Српске цркве није био формално уређен, али је почивао на заједничкој одговорности према народу – казао је патријарх Порфирије. – Црква је вековима давала духовну оријентацију народу, обликовала његов етос и идентитет и утемељивала сâм смисао његовог постојања, док су писменост, школство и историјско памћење били оквири кроз које се та духовна стварност изражавала. Основана у времену када је српска државност тек почела да се институционално обнавља, Матица српска је прихватила и разбуктала онај пламен духовности и културе који је Српска црква чувала и руком заклањала од ветрова и бура, у свим државама у којима је подељен живео српски народ. Историјски тренутак у коме живимо има сличности са годинама када је Матица основана, па тако и задаци који стоје пред њом као и свима нама. Појава Матице, самим тим, представља један драгоцен феномен – културни живот више није био искључиво везан за црквене оквире, али се од њих није ни одвајао. Тако је ново прихватано без раскида са наслеђем, а верност предању није затварала простор за сусрет са новим, суштински вредносно комплементарним изразима културног искуства.
По речима саветника и изасланика председника Републике Србије, Милоша Вучевића, свечном академијом поводом два века Матице српске наша генерција не облежава два столећа историјског трајања институције која нас је сабрала, већ два пуна века истрајности народа да сачува самог себе у свим околностима.
– Матица је зато српска, увек и заувек последњи бедем одбране оног што јесмо и бирамо да будемо – казао је Вучевић. – Бедем иза којег нема резервног положаја, бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистиче некултуре заборава који тако бескомпромисно позива данашњи десничарски тренутак човечанства, у којем је све национално и суверено прокужено. Она је стражар који беспоштедно чува вредности наслеђа, али првенствено реч српску и језик српски, а уколико једном народу одузмемо језик и реч, одузимамо му и логику постојања. Двовековна одбрана наше културе, књижевности, језика и речи, одбрана је нашег света и нашег постојања.
Вучевић је за две стотине година дугу мисију Матице српске рекао да није културна политика већ егзистенцијална нужност.
– Ако нам измене језик и писмо, изменили су нас. Ако изгубимо способност да именујемо, изгубли смо способнпост да мислимо. А онај народ који изгуби способност да мисли на свом језику и на свом писму да то овековача и за потомство чува кроз своју књижевност, изгубио је способност да траје и да чува истину о слободи, а можда је изгубио и право да то чини. Зато никог и не треба да чуди што су у временима најтежих искушења управо књиге прво спаљиване, библиотеке бомбардоване, а ћирилица забрањивана. Зато никог не треба да чуди што ће Матица српска увек бити прва на удару свих оних који желе да демонтирају свет у коме знамо ко смо и у коме памтимо ко морамо бити. Смета зато што је српска и зато што је Матица. Још мање треба да чуди то што баш из тих разлога, Матицу српску никада нећемо дати. На нама је да будемо достојни предака и да по сваку цену сачувамо кошницу српства у којој се од 1826. у Новом Саду непрекидно из нектара политичко-историјског искуства ствара слатки мед нашег српства. Матица српска је срспки дом саборности нешег народа. Чувајући своју реч, чувамо свој свет, чувајући свој језик, чувамо себе и своју част, чувајући своју Матицу, чувамо Србију – поручио је Вучевић.
У уметничком делу свечане академије учествовали су глумци и хор Опере Српског народног позоришта, чланови Тамбурашког оркестра „Вилаˮ, деца и ученици у режији Луке Кецмана.
Свечаној академији су присуствовали, између осталог, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, министар културе Никола Селаковић и министар просвете Дејан Вук Станковић, митрополити бачки Иринеј, црногорско-приморски Јоаникије, врањски Пахомије и будимљанско-никшићки Методије, епископи шабачки Јеротеј и мохачки Дамаскин, чланови дипломатског кора, представници Војске Србије часници Матице српске и бројни званичници и угледне личности из друштвеног, културног и јавног живота Србије.
Дневник
Пројекат „Утицај Матице српске на културни, научни и друштвени развој Новог Сада“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.